Broj požara u brazilskim močvarama Pantanal porastao je za skoro hiljadu odsto ove godine i dostigao najviši nivo od 2020. godine, kada su tu državu pogodili najveći požari u istoriji. Satelitski podaci brazilskog Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE) pokazali su povećanje broja požara u Pantanalu za 980 odsto do 5. juna, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Te brojke su izazvale uzbunu dok u regionu počinje najrizičnija sezona za šumske požare, koja obično počinje u julu i dostiže vrhunac u avgustu i septembru.
„Ovo je jedan od najgorih početaka godine u smislu žarišta“, rekao je Vinisijus Silgejro, koordinator teritorijalne obaveštajne službe u lokalnoj nevladinoj organizaciji Instituto Centro de Vida. Slabe kiše od kraja prošle godine poremetile su uobičajene sezonske poplave, ostavljajući veći deo močvarnog regiona podložnim požarima, prenosi Rojters, a Silgejro je istakao da je činjenica da je u kišnoj sezoni porastao broj požara izrazito zabrinjavajuća. On je upozorio da će se Pantanal ove godine verovatno suočiti sa još jednom snažnom sušom, nakon vlažne sezone sa kišama 60 odsto ispod proseka, prema podacima brazilskog Nacionalnog instituta za meteorologiju (INMET).
Krajem 2023. godine je klimatski fenomen El Ninjo odložio kišnu sezonu, što je dovelo do 4.134 požara registrovanih u novembru, u poređenju sa istorijskim prosekom od 584 za mesec. Brazilska vlada potpisala je u sredu sporazum sa guvernerima država u regionima Pantanal i Amazon za borbu protiv šumskih požara, a Mato Groso do Sul, država u kojoj se nalazi veći deo Pantanala u zemlji, već je proglasila vanredno stanje životne sredine.
U borbi protiv ovih požara, važna je i podrška zajednice i aktivizam građana. Ljudi mogu doprineti spasavanju ovih močvarnih oblasti tako što će podizati svest o značaju očuvanja prirode, vršiti pritisak na vlasti da preduzmu adekvatne mere za sprečavanje požara i podržavati organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.
Činjenica je da klimatske promene i globalno zagrevanje imaju veliki uticaj na prirodne katastrofe poput šumskih požara, a upravo zbog toga je neophodno da svi zajedno radimo na sprečavanju negativnih posledica po prirodu i životnu sredinu. Močvare poput Pantanala su dom mnogim vrstama biljaka i životinja koje su jedinstvene za tu oblast, te je važno da ih sačuvamo za buduće generacije.
Pored toga, požari u močvarama kao što je Pantanal mogu imati negativan uticaj na lokalno stanovništvo, koji može biti primoran da napusti svoje domove zbog opasnosti od požara ili zagađenja vazduha. Ovo može dovesti do gubitka prihoda i osnovnih uslova za život, te je potrebno raditi na pronalaženju rešenja kako bi se ova situacija ublažila.
Ukoliko se hitno ne preduzmu adekvatne mere za zaštitu močvara poput Pantanala, mogli bismo se suočiti sa nepovratnim posledicama po prirodu i životnu sredinu. Zbog toga je važno da vlade, nevladine organizacije, naučna zajednica i građani zajedno deluju kako bi sačuvali ove dragocene ekosisteme.
Nažalost, broj požara u Pantanalu raste iz godine u godinu, što ukazuje na to da se problem ne rešava adekvatno i da su potrebne dodatne mere kako bi se sprečile katastrofalne posledice po ove močvare. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, možemo izgubiti ove prirodne lepote za koje su Pantanal i druge močvare poznate širom sveta.
Zbog toga je neophodno da svi zajedno radimo na očuvanju ovih ekosistema kroz podršku organizacijama za zaštitu životne sredine, podizanje svesti o značaju očuvanja prirode i pritiskom na vlasti da preduzmu konkretne korake za zaštitu močvara. Samo zajedničkim naporima možemo sačuvati ove dragocene ekosisteme za buduće generacije i sprečiti dalje uništavanje prirode i životne sredine.
