Broj rođenih u Japanu je u 2024. godini prvi put pao ispod 700.000, prema saopštenju vlade. U prvih 11 meseci zabeleženo je 661.577 novorođenih, što predstavlja pad od 5,1% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend odražava široko rasprostranjenu promenu u društvenim običajima i ekonomskim uslovima u zemlji. Sve više ljudi odlaže brak ili se odlučuje da se ne venčava, pretežno zbog briga o roditeljstvu i sve većih životnih troškova.
Dugoročni efekti pandemije korona virusa takođe se smatraju jednim od faktora koji utiču na smanjenje nataliteta. Mnogi parovi su tokom pandemije odložili planove za osnivanje porodica, što je dodatno pogoršalo situaciju. Podaci koje je objavilo Ministarstvo zdravlja, rada i socijalne zaštite uključuju i rođene strane državljane, ali se očekuje da će ukupan broj za celu 2024. godinu biti manji, jer bebe čijih su roditelji strani državljani neće biti uračunati u zvanične statistike.
Pad broja rođenih u Japanu počeo je 2019. godine, kada je broj novorođenih pao ispod 900.000. Godine 2023. zabeležen je rekordno nizak broj od 727.277 rođenih. Očekuje se da će broj novorođenih u 2024. godini biti manji za 3,8% u odnosu na prethodnu godinu, a prognoze za 2038. godinu ukazuju na to da bi broj mogao pasti ispod 700.000.
Vlada Japana preduzima različite mere kako bi povećala natalitet. Među tim merama su proširenje dečijih naknada i beneficije za porodiljsko odsustvo. Prema zvaničnim izjavama, period do 2030. godine smatra se ključnim za rešavanje ove krize, a vlada planira da uvede dodatne stimulacije i podršku porodicama kako bi se podstakao veći broj rođenih.
Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za Japan, koji se suočava sa starenjem populacije i smanjenjem radne snage. Smanjenje nataliteta može imati dugoročne posledice po ekonomiju, socijalne sisteme i stabilnost zemlje. Agencija Kyodo ističe da vlada treba da preduzme hitne mere kako bi se sprečila dalja degradacija demografske slike.
Stručnjaci smatraju da je važno ne samo povećati broj rođenih, već i stvoriti podržavajuće okruženje za porodice, uključujući pristup vrtićima, zdravstvenim uslugama i fleksibilnim radnim mestima. Potrebno je raditi na promeni društvenih normi koje se tiču porodice i roditeljstva, kao i na smanjenju ekonomskih pritisaka koji odvraćaju mlade ljude od zasnivanja porodice.
U zaključku, Japan se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima, a pad broja rođenih ispod 700.000 u 2024. godini predstavlja alarmantnu situaciju. Da bi se obezbedila stabilnost i prosperitet u budućnosti, vlada mora delovati brzo i efikasno, usmeravajući resurse i politiku ka podršci porodicama i podsticanju nataliteta. Samo kroz sveobuhvatan pristup može se očekivati da će Japan prevazići ovu krizu i osigurati bolju budućnost za sledeće generacije.
