Prema istraživanju američkih istraživača, hrana koju jedemo i mesto gde jedemo može uticati na nivo večnih hemikalija u našem organizmu. Istraživači su analizirali više od 700 ljudi kako bi saznali više o načinu ishrane i koliko često konzumiraju određene grupe namirnica, poput tamnozelenog lisnatog povrća, hleba, mlečnih sportskih napitaka i čaja. Takođe su analizirali prisustvo per- i polifluoralkil supstanci, poznatih kao PFA, u krvi ispitanika.
Rezultati istraživanja pokazuju da se konzumacija većih količina čaja, mesnih prerađevina i hrane spremljene van kuće povezuje sa povećanim nivoom PFA u telu tokom vremena. Ispitanici koji su pili više čaja, jeli viršle i druge prerađevine takođe su imali veće nivoe večnih hemikalija u krvi.
Osim toga, otkriveno je da neke namirnice predstavljaju veći problem samo kada se konzumiraju van kuće. Na primer, ljudi koji su jeli hranu poput pomfrita ili pice pripremljene u restoranima, obično su imali povećan nivo večnih hemikalija u telu. Istraživači pretpostavljaju da je problem u pakovanju ovih namirnica.
Studija je utvrdila da čaj i mesne prerađevine predstavljaju potencijalni izvor večnih hemikalija. Takođe, mesne prerađevine kao potencijalni izvor ovih hemikalija nisu iznenadile istraživače, jer postoji mnogo načina da se kontaminiraju tokom njihovog procesa proizvodnje.
Jedan od autora studije, doktorandkinja Odeljenja za zdravlje životne sredine Kek medicinskog fakulteta, izjavila je da otkrića ističu potrebu da se drugačije razmišlja o tome šta čini zdravu hranu. Takođe, istraživači su uvereni da je njihova studija prva koja ispituje kako se ishrana ljudi povezuje sa nivoom večnih hemikalija u krvi tokom vremena.
PFA supstance su veoma štetne po ljudsko zdravlje i povezane su sa različitim oboljenjima kao što su poremećaji hormona, oslabljeni kosti, povećani rizik od određenih bolesti, pa čak i pojava raka. Ove supstance mogu biti prisutne u našem organizmu dugo vremena i teško ih je eliminišemo.
Neki od najgorih izvora kontaminacije hrane uključuju plastična pakovanja, pesticide i đubriva koja se koriste u uzgoju pojedinih kultura. Autori studije zaključuju da je cilj istraživanja utvrditi koje namirnice je potrebno dodatno testirati, kako bi se otkrilo odakle potiče kontaminacija, umesto da se utvrdi koja je hrana zdrava, a koja ne.
