Ministar građevina Goran Vesić najavio je da će radovi na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice biti završeni do 30. jula, dok će redovni saobraćaj na celoj brzoj pruzi od Beograda od Subotice početi u decembru. Vesić je rekao da će deonica brze pruge između Novog Sada i Subotice biti završena u julu, a nakon toga će uslediti testiranje i tehnički prijem koji treba da se uradi tokom jeseni.

On je istakao da će svi radovi na brzoj pruzi do Subotice biti završeni do 30. jula 2024. godine, dok će radovi na stanicama koje se usput rade biti potpuno završeni do novembra, sve sa ciljem da brza pruga bude puštena u saobraćaj. Prema njegovim rečima, brza pruga će biti završena godinu dana pre ugovorenog roka.

Kada budu završeni svi radovi na koloseku i signalizaciji, holandska kompanija Ricardo će raditi sertifikaciju tokom avgusta, dok će nemačka kompanija Dojče ban raditi tehnički prijem pruge tokom septembra. Nakon toga će početi probe i očekuje se da će redovan saobraćaj krenuti u decembru. Kada se uspostavi redovan saobraćaj, putovanje između Beograda i Subotice trajat će jedan sat i 12 minuta, što će biti od velikog značaja za sve građane koji žive u opštinama koje su na delu brze pruge.

Vesić je takođe najavio da se očekuje da Mađari završe svoj deo pruge od Budimpešte do Subotice do 2026. godine, što znači da bi već tada mogla da bude uspostavljena brza pruga između Beograda i Budimpešte, što će omogućiti putovanje za oko dva sata i 45 minuta. Takođe je najavio i radove na izgradnji brze pruge između Beograda i Niša, koji bi trebalo da počnu 2025. godine.

Vesić je istakao da se očekuje da će se putovanje između Beograda i Niša smanjiti na tačno 100 minuta kada pruga bude završena, te da će to značajno promeniti život svih ljudi u tom delu zemlje. On je takođe naglasio da se sa EU već rade radovi na pruzi od Niša do Brestovca, kao i da ostaje da se uradi još 136 kilometara pruge od Brestovca do Preševa, odnosno do granice sa Severnom Makedonijom.

Vesić je najavio i moguće projekte novog plana unije i dodatnih šest milijardi evra za razvoj Zapadnog Balkana, uključujući finansiranje pruge između Brestovca i Preševa. Takođe je istakao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno dogovorio da i Grčka uđe u projekat brze pruge, što bi značilo da bi se mogla uspostaviti brza pruga između Atine i Budimpešte, dužine preko 1.500 km, koja će biti kičma Zapadnog Balkana.

Ova brza pruga će omogućiti bolje povezivanje i vezu svih zemalja na Zapadnom Balkanu sa Zapadnom i Srednjom Evropom, te će uticati na ekonomski razvoj regiona. Ministar je zaključio da su pruge ekološki način prevoza, jer ne zagađuju životnu sredinu i omogućavaju veći komfor ljudima za putovanje.