Krpelji su se ove godine pojavili ranije nego prethodnih godina već sredinom februara. Ovih insekata koji izazivaju opasnu lajmsku bolest inače najviše ima od marta, aprila, a potom od avgusta do oktobra. Komarca, na svu sreću još nema u Beogradu, a prema trenutnim predviđanjima ovog proleća i leta neće nam praviti velikih problema.
Za razliku od prethodne godine tokom narednog perioda prognozira se mnogo manje padavina. To je dobra vest kada su u pitanju insekti kojima vlažno i kišno vreme pogoduje, jer će ih biti manje!
Iako će padavina biti znatno manje, krpelji su se pojavili! Kako su za „Blic“ potvrdili iz JKP „Gradska čistoća“ visoka vlažnost i temperatura vazduha koja se u februaru kretala od 3 pa čak do natprosečnih 20 stepeni Celzijusovih pogodovala je razmnožavanju krpelja. Ističu da su u pitanju iksododni krpelji koji su opasni jer mogu da prenose vrlo teška parazitska, bakterijska i virusna oboljenja na domaće životinje i ljude.
– Brojnost krpelja se ove sezone kreće u granicama očekivane brojnosti. Njihova aktivacija počinje na temperaturama od 5 do 7 Celzijusovih stepeni. Po biološkim karakteristikama, njihova brojnost je uvek povećana u periodima od marta do početka jula i od kraja avgusta do kraja oktobra. Za njihov razvoj su važne prevashodno temperatura vazduha i idealna vlažnost vazduha i zemljišta – navode za „Blic“ iz ovog javnog gradskog preduzeća.
Objašnjavaju i da, ukoliko nastupe ekstremni uslovi (visoke minusne temperature, suviše visoka vlaga, kao i ekstremno visoke temperature i suša) krpelji odlaze u stanje hibernacije.
Larve komaraca nisu zabeležena tokom februara 2024. godine, a kako navode iz JKP „Gradska čistoća“ zbog toga što se tokom proleća i leta očekuje znatno manje padavina nego prošle godine biće ih manje tokom leta.
– Leto će biti izuzetno sunčano, a niska vlažnost vazduha će se svakako negativno odraziti na populacije krpelja i komaraca tokom sezone – kažu za „Blic“.
Iz ovog javnog gradskog stiču da su stručni timovi Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća“ na oprezu i već se obavlja monitoring larvi komaraca tokom, ali i krpelja u svih šesnaest beogradskih opština.
Razviće komaraca je obuhvata četiri razvojna stadijuma: jaje, larvu, lutku, odraslu jedinku. Prva tri stadijuma razvića su vezana za vodenu sredinu, a to može biti bilo koja vodena površina: bara, jezero, kanal, zatim bure, kanta, saksija ili guma u kojima se nalazi voda.
– Kada su uslovi sredine nepovoljni ili tokom zime, ženke nekih vrsta prelaze u hibernaciju i tako produžavaju svoj životni vek. Osim u odraslom stadijumu, neki komarci prezimljuju i kao larve ili jaja. Odrasle jedinke komaraca su osetljive na visoke vrednosti Sunčevog zračenja i sušni period – objasnili su iz JKP „Gradska čistoća“ za „Blic“.