Prirodni gas je juče na evropskoj berzi TTF dostigao najviši nivo u poslednje dve godine, što je izazvano prekidom tranzita ruskog energenta u Evropu preko Ukrajine od 1. januara, kao i hladnim vremenom koje je povećalo potražnju i smanjilo zalihe u skladištima. Cena plavog goriva za kupovinu unapred premašila je 54,5 evra po megavat-satu, što odgovara otprilike 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
Ovo poskupljenje trenutno ne utiče na Srbiju, koja ima znatno povoljniju cenu gasa zahvaljujući sporazumu između predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, koji važi do 31. maja. Prema ovom dogovoru, cena gasa se obračunava na osnovu naftne formule, te Srbija trenutno plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara. Pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom su već započeli, ali se odvijaju u kompleksnim okolnostima, s obzirom na to da je Vašington nametnuo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“, tražeći izlazak ruskog kapitala iz ove kompanije.
Srbija se snabdeva prirodnim gasom putem „Balkanskog toka“, koji je krak „Turskog toka“ i kojim se ruski gas preko Bugarske doprema do naše zemlje i Mađarske, povezujući i druge države EU sa ruskim gasom. Izgradnjom ovog gasovoda Srbija je obezbedila energetsku sigurnost i postala tranzitna zemlja, čime je ukinula taksu za tranzit koja je važila dok je gorivo stizalo sa severa. Analiza Rojtersa pokazuje da je isporuka ruskog gasa ovom rutom dostigla istorijski maksimum, nakon što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog energenta u Evropu.
Nakon odbijanja Kijeva da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom, „Balkanski tok“ postao je jedini put kojim se ruskim gorivom snabdeva južna i jugoistočna Evropa, zaobilazeći Ukrajinu. Preliminarne kalkulacije pokazuju da su isporuke preko „Turskog toka“ u prvom mesecu ove godine premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja povećanje od 27 odsto u odnosu na isti period 2022. godine. Ukupno, izvoz gasa dostigao je 1,57 milijardi kubnih metara u januaru, u poređenju sa 1,24 milijarde kubika u istom mesecu prethodne godine. Gasovod ima godišnji kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara.
Stručnjaci procenjuju da je evropsko tržište podložno nestabilnosti i da će punjenje skladišta biti značajno skuplje nego što se očekivalo, jer su cene sada za 50 odsto više nego prošle godine. Dalje poskupljenje može biti uzrokovano i povećanim uvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu. Evropski zvaničnici su već najavili nameru da više kupuju američki LNG kako bi „omekšali“ američkog predsednika Donalda Trampa.
Fajnenšel tajms je izvestio da zvaničnici EU razmatraju mogućnost obnavljanja uvoza ruskog gasa u okviru potencijalnog sporazuma o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je istakao da je prekid tranzita ruskog gasa preko njegove zemlje usmeren na smanjenje prihoda Moskve. Međutim, Slovačka i Mađarska su ga optužile da namerno izaziva energetsku krizu radi političke dobiti. Početkom januara, rusko ministarstvo odbrane je izvestilo da je Ukrajina dronovima napala kompresorsku stanicu kod Krasnodara, koja je deo „Turskog toka“, ali je taj napad uspešno sprečen.
Zvaničnici u Moskvi su više puta optuživali Kijev za pokušaje sabotiranja energetske veze, a situacija se dodatno komplikuje usled geopolitičkih tenzija između Rusije, Ukrajine i zapadnih zemalja. Srbiji ostaje da prati razvoj situacije i da se priprema za moguće promene u energetskom snabdevanju, koje bi mogle uticati na njenu ekonomiju i energetsku sigurnost.
