U svetu se 26. mart obeležava kao Ljubičasti dan, koji je posvećen osobama obolelim od epilepsije i nastojanju da se smanji stigmatizacija ovog stanja. Epilepsija je neurološko oboljenje koje često izaziva strah i nerazumevanje u društvu. Prema rečima dr Aleksa Pejovića, neurologa, epilepsija je druga najčešća neurološka bolest, odmah nakon migrene. On navodi da otprilike jedna od 100 osoba boluje od epilepsije, što u Srbiji znači da oko 65.000 ljudi pati od ovog oboljenja.
Dr Pejović objašnjava da je epilepsija „cena koju smo platili da bismo imali veliki mozak“, napominjući da sve životinje sa velikim mozgom, uključujući ljude, imaju sklonost ka generisanju epileptičnih napada. Epilepsija se definiše kao bolest koja se odlikuje „spontanom pojavom epileptičnih napada“, koji se dešavaju „nepredviđeno“. Istorički gledano, epilepsiju su u starom Rimu smatrali mističnom moći, dok su je u srednjem veku povezivali sa opsednutošću demonima, što je dovelo do stigmatizacije obolelih.
Dr Pejović koristi analogiju kako bi objasnio mehanizam nastanka epileptičnog napada: „Neuroni u mozgu su kao studenti pre nego što počne predavanje – čuje se žamor. Kada ti neuroni počnu da viču uglas, dolazi do generisanja epileptičnog napada.“ Važno je napomenuti da epilepsija može imati različite simptome, zavisno od dela mozga koji je zahvaćen. Česta zabluda je da epilepsija uvek podrazumeva dramatične napade, dok su zapravo prisutni i manji napadi koji se manifestuju kroz različite simptome kao što su mljackanje ili privremeno isključenje svesti.
Ana Mezulić, članica Udruženja obolelih od epilepsije, živi sa ovom bolešću već 42 godine i svojim iskustvom nastoji da edukuje javnost. Ona naglašava važnost edukacije porodica obolelih od epilepsije kako bi se smanjio strah i predrasude. Uoči dijagnoze, razumevanje prirode bolesti može značajno umanjiti anksioznost roditelja. Vođenje edukativnih programa za nastavno osoblje u školama je takođe ključno. Učitelji i učenici treba da budu obavešteni o epilepsiji, vrstama napada i prvim pomagalima, kako bi znali kako da pomognu osobi koja doživi napad.
Ana deli i svoju strategiju za obaveštavanje kolega o svom stanju na radnom mestu, objašnjavajući im kako da postupe u slučaju napada. Kada dođe do napada, važno je okrenuti osobu na stranu kako bi se sprečila gušenja i omogućilo lakše vraćanje svesti. Ana upozorava da ne treba stavljati prste u usta obolele osobe, jer to može izazvati povrede. Umesto toga, savetuje prisutnima da ostave osobu mirnom dok napad ne prođe.
Epilepsija, i pored svojih izazova, ne mora biti prepreka za vođenje normalnog života. Edukacija, razumevanje i podrška su ključni za obolele i njihove porodice. Ovaj Ljubičasti dan predstavlja priliku da se podigne svest o epilepsiji, smanji stigmatizacija i pruži podrška onima koji se suočavaju s ovim oboljenjem. Kroz zajedničke napore, društvo može stvoriti inkluzivnije okruženje za sve osobe sa epilepsijom, omogućavajući im da žive puni život bez straha od predrasuda i nerazumevanja.
