Istraživači su upozorili da je ova studija pokazala ozbiljne nedostatke u tačnosti informacija koje pružaju četbotovi veštačke inteligencije, posebno u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima u SAD-u. Primena lažnih informacija može ozbiljno ugroziti demokratiju i izborni proces, a birači bi trebali biti oprezni i tražiti proverene izvore informacija.

Studija je pokazala da četbotovi često daju netačne informacije o biračkim mestima, procedurama glasanja i zakonima vezanim za izbore. Čak i najprecizniji četbot, Open AI-ev „GPT-4“, bio je netačan u oko jednoj petini svojih odgovora. Guglov „Gemini“ je bio najlošiji, dajući netačne informacije u 65% slučajeva.

Stručnjaci za veštačku inteligenciju su izrazili zabrinutost zbog štetnih efekata koje lažne informacije mogu imati na izborni proces i demokratiju. Važno je da birači budu pažljivi i da proveravaju informacije koje dobijaju od četbotova, posebno u vezi sa izborima.

Kompanije koje rukovode četbotovima su imale priliku da odgovore na otkrića studije. Meta je kritikovala metodologiju studije, dok je Google izjavio da kontinuirano radi na poboljšanju tačnosti svojih četbotova.

Ukupno, istraživanje je pokazalo da je 51% odgovora četbotova bilo netačno, 40% je bilo štetno, 38% nepotpuno, dok je 13% bilo pristrasno. Birači trebaju biti svesni ovih nedostataka i tražiti proverene izvore informacija kako bi doneli informisane odluke na izborima.

Ova studija naglašava važnost kritičkog razmišljanja i provere informacija, posebno u digitalnom dobu gde su lažne vesti i dezinformacije česte. Birači trebaju biti obrazovani o tome kako da prepoznaju lažne informacije i traže pouzdane izvore, kako bi zaštitili integritet izbornog procesa i demokratije u celini.