Crna Gora svrstana je u hibridne režime prema izveštaju Fridom hausa „Nacije u tranziciji 2023“. To znači da su u pitanju zemlje u kojima redovne promene u vladajućoj eliti narušavaju nedostatak strukturalne promene tokom vremena. Režimi poput ovih mogu biti između demokratskog i autokratskog bez mogućnosti potpune konsolidacije u bilo kom pravcu.
Koncept cikličnih režima koristi se za opisivanje zemalja u kojima postoje plitke političke promene. Primeri za ove trenutke su pad političara poput Gruevskog u Severnoj Makedoniji ili (Mila) Đukanovića u Crnoj Gori. Iako su ovi trenuci možda izgledali revolucionarno, na kraju nisu doveli do suštinskih institucionalnih promena za demokratiju. To je bilo posebno vidljivo u 2023. kada je Mila Đukanovića izgubila na predsedničkim izborima.
Fridom haus je organizacija koja prati stanje demokratije i ljudskih prava širom sveta. Njihov izveštaj daje uvid u političku situaciju u različitim zemljama i pomaže u prepoznavanju trendova i izazova sa kojima se suočavaju društva. Za Crnu Goru, ocena kao hibridnog režima ukazuje na potrebu za daljim reformama i jačanjem demokratskih institucija kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet zemlje.
U poslednjih nekoliko godina, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost, korupciju i ekonomske probleme. Ovi faktori doprinose nepovoljnom političkom okruženju koje otežava napredak ka demokratiji i vladavini prava. Stoga je važno da vlasti preduzmu konkretne korake kako bi se prevazišli ovi izazovi i osnažile demokratske institucije u zemlji.
Jedan od ključnih problema sa kojima se Crna Gora suočava je korupcija. Prema izveštaju Transparency International, zemlja se i dalje bori sa visokim nivoom korupcije u javnom sektoru, što predstavlja ozbiljnu pretnju vladavini prava i demokratiji. Stoga je neophodno preduzeti mere kako bi se suzbila korupcija i osigurala odgovornost vlasti.
Pored toga, politička nestabilnost predstavlja još jedan veliki izazov za Crnu Goru. Napetosti između političkih stranaka i sukobi unutar vladajuće elite mogu dovesti do blokada u donošenju odluka i otežati sprovođenje reformi. Stoga je neophodno da političke stranke i lideri rade zajedno kako bi prevazišli svoje razlike i postigli konsenzus o ključnim pitanjima.
Nadalje, ekonomska situacija u zemlji takođe zahteva pažnju. Visoka stopa nezaposlenosti, slaba privredna aktivnost i nedostatak investicija predstavljaju ozbiljne prepreke za ekonomski razvoj Crne Gore. Vlasti bi trebale da preduzmu mere kako bi unapredile poslovno okruženje i privukle strane investitore kako bi stimulisale ekonomski rast.
Usvajanje i sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije ključni su koraci ka jačanju demokratskih institucija u Crnoj Gori. Ove reforme bi trebale obuhvatiti jačanje nezavisnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti u radu javnih institucija i jačanje mehanizama odgovornosti vlasti. Takođe je važno osigurati slobodu medija i zaštitu ljudskih prava kao temeljnih principa demokratije.
U situaciji u kojoj se Crna Gora nalazi, važno je da vlasti prepoznaju izazove sa kojima se suočavaju i preduzmu konkretne korake kako bi se osigurala stabilnost, prosperitet i demokratija. Samo kroz zajednički napor političkih lidera, civilnog društva i građana mogu se ostvariti potrebne reforme i postići napredak ka demokratskom društvu.
U zaključku, izveštaj Fridom hausa o stanju demokratije u Crnoj Gori ukazuje na potrebu za daljim reformama i jačanjem demokratskih institucija u zemlji. Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima, uključujući korupciju, političku nestabilnost i ekonomske probleme, ali samo kroz odlučne akcije i saradnju svih relevantnih aktera mogu se prevazići ovi izazovi i postići napredak ka demokratiji i vladavini prava.
