Napad na iransku ambasadu u Damasku 1. aprila izazvao je veliku eskalaciju tenzija na Bliskom istoku i zabrinutost širom sveta da bi ove napetosti mogle rezultirati sukobom punog intenziteta. Iran je obećao osvetu, dok je Izrael najavio da će napasti Teheran ako bude potrebe, što bi moglo dovesti do širenja konflikta na ceo region i dalje.

Osim direktnih posledica na dve zemlje, napadi bi mogli da imaju ogroman uticaj na tržište nafte. Eskalacija tenzija bi mogla dovesti do zatvaranja Hormuškog kanala, izazivajući poteškoće u transportu nafte i povećanje cena nafte na svetskom tržištu. Stručnjaci upozoravaju da bi cene nafte mogle dramatično porasti, što bi imalo ozbiljne posledice na globalnu ekonomiju.

Nagli sukobi između Irana i Izraela mogli bi takođe da ima geopolitičke posledice, utičući na obližnje zemlje poput Egipta, Turske, Jordana, Sirije, Iraka i Libana. Finansijski poredak je takođe pod pretnjom, jer bi eventualni sukobi mogli da izazovu finansijsku nestabilnost širom sveta.

Izraelske odbrambene snage privremeno su obustavile odsustvo svih borbenih jedinica u zemlji, upozoravajući na mogućnost novih napada iz Irana. Iran je jasno stavio do znanja da neće ostati bez odgovora na izraelske napade, a stručnjaci su podeljeni oko toga kako će Teheran odgovoriti – asimetrično ili direktno.

Vašington je istakao da SAD nisu bile umešane u napad na iransku ambasadu u Damasku, ali izraelske akcije u regionu izazivaju zabrinutost da bi Vašington mogao da bude uvučen u bliskoistočne sukobe. Sve u svemu, situacija na Bliskom istoku postaje sve napetija, a svet strahuje od moguće eskalacije tenzija i sukoba koji bi mogli imati ozbiljne posledice na globalnu stabilnost.