Starline mreža, koju predlaže organizacija 21st Europe, ima ambiciju da poveže 39 destinacija širom Evrope, uključujući Veliku Britaniju, Tursku i Ukrajinu, putem brzih železničkih linija. Ova inovativna mreža zamišljena je kao panevropski sistem brzih vozova, koji bi se ponašao poput metro sistema, čime bi se postigla veća povezanost između gradova i zemalja.
U poslednjih nekoliko godina, postojale su brojne inicijative za poboljšanje železničkih usluga u Evropi, ali predlog 21st Europe nudi daleko ambicioznije rešenje. Starline bi transformisao trenutnu „fragmentiranu, neujednačenu i često sporu“ železničku infrastrukturu na kontinentu, uvođenjem ultra-brzih veza koje bi mogle konkurisati vazdušnom saobraćaju. Ovaj sistem ne bi samo poboljšao udobnost putovanja, već bi se pokazao kao strateška potreba za otpornost Evrope u 21. veku.
Organizacija planira da mreža bude operativna do 2040. godine, iako se postavlja pitanje koliko je ova vizija realistična. U svakom slučaju, postojeći interes za putovanje vozovima, kao što je evidentno iz broja korisnika Interrail-a koji godišnje prelazi 400.000, ukazuje na to da bi ovakav sistem mogao biti veoma popularan.
Prema 21st Europe, trenutni prekogranični železnički saobraćaj je fragmentiran, spor i skup, dok bi Starline mogao da ponudi rešenje. Trenutna transevropska transportna mreža (TEN-T) ima svoje nedostatke u pogledu korisničkog iskustva, što uključuje kompleksnost sistema prodaje karata i nedoslednost usluga. Grupa smatra da bi jedinstveni dizajn i usklađivanje infrastrukture mogli poboljšati ukupno iskustvo putnika.
Starline bi obuhvatio mrežu od 22.000 kilometara, sa planiranim brzinama vozova od 300 do 400 km/h, što bi omogućilo putnicima da putuju između velikih gradova u veoma kratkom vremenskom periodu. Na primer, putovanje od Helsinkija do Berlina moglo bi trajati samo pet sati, umesto celodnevnog putovanja koje je trenutno potrebno. Takođe, putovanje od Kijeva do Berlina, koje je ranije zahtevalo noćno putovanje, postalo bi brza i jednostavna veza.
Vozovi Starline bi imali prepoznatljivu tamno plavu spoljašnjost i ne bi bili podeljeni po klasama, već po prostorima za različite potrebe, kao što su tihe zone za rad i delovi za porodice. Stanice bi bile projektovane kao kulturna središta sa restoranima, prodavnicama, čekalištima, kao i muzejima i prostorima za događaje.
S obzirom na to da transport doprinosi 29% ukupnih emisija gasova staklene bašte u EU, Starline se takođe posmatra kao ekološki projekt. Brzi vozovi emituju do 90% manje CO2 po putovanju u poređenju sa kratkim letovima, što čini ovu inicijativu važnom za postizanje ciljeva nulte emisije do 2050. godine. Zemlje poput Francuske i Austrije već su počele da ograničavaju kratke letove tamo gde postoje železničke alternative, ali pravi uticaj zahteva kontinentalni pristup.
Da bi Starline postao stvarnost, organizacija predlaže model javnog finansiranja i centralne koordinacije za vozove i iskustvo putnika, uz dozvolu nacionalnim železničkim operaterima da upravljaju rutama po franšiznom modelu. Ovaj sistem bi bio pod strogim nadzorom nove Evropske železničke uprave (ERA), koja će se pobrinuti za usklađenost i interoperabilnost sistema.
Implementacija Starline mreže bi zahtevala usklađene radne sporazume, tehničke standarde i sigurnosne propise, omogućavajući doslednost operacija širom Evrope. Ovaj ambiciozan plan ima potencijal da transformiše način na koji Evropljani doživljavaju putovanje, stvarajući jedinstvenu, brzo pokretnu mrežu koja bi povezivala ljude i robu na efikasan i ekološki održiv način.
