U većini škola u Srbiji nastava se delimično održava, a situacija sa učenicima koji su u blokadi postavlja nova pitanja. Prema informacijama dobijenim od profesora i direktora beogradskih škola, mnogi maturanti ne prisustvuju časovima, što dovodi do zabrinutosti roditelja o neopravdanim izostancima i njihovom uticaju na uspeh učenika. U školama gde nastava nije u blokadi, nastavnici su u obavezi da upišu izostanke učenika koji nisu prisutni, dok razredni starešina odlučuje da li će ti izostanci biti opravdani ili neopravdani.
Jedna od direktorki beogradskih škola, Tatjana Šuković iz Devete beogradske gimnazije, ističe da se zbog malog broja prisutnih učenika neopravdani izostanci nisu dodeljivali. „U ovoj školi većina učenika ne dolazi na nastavu, a zbog toga nismo davali neopravdane izostanke“, kaže ona. Ova situacija stvara konfuziju, jer su pravila o izostancima jasna, ali njihova primena u trenutnim okolnostima izaziva zabrinutost.
Ukoliko je škola u redovnom radu, a učenici ne dolaze, to može dovesti do problema. „Više od jedne trećine opravdanih izostanaka je dovoljno za razredni ispit, dok više od 26 neopravdanih može rezultirati isključenjem“, objašnjava Šuković. U tom slučaju, obično se dogovara sa roditeljima kako bi se pronašla druga škola.
Branko Subotić, direktor srednje škole „Nikola Tesla“, naglašava da nastavnici moraju da evidentiraju ko nije prisutan. „Nastavnik je u obavezi da upiše koja su mu deca na času, a kasnije razredni starešina te izostanke opravda ili ne“, objašnjava on. Ukoliko učenik kontinuirano izostaje, nastavnici su dužni da obaveste roditelje.
Marko Mandić iz Foruma beogradskih gimnazija ukazuje na to da je nastava nemoguća u situacijama kada su na snazi blokade. On dodaje da, iako se neki časovi drže online, postoje učenici koji ne prisustvuju ni toj nastavi. „U nekim školama učenici su izašli iz ‘Gugl učionica’, pa ne mogu prisustvovati online časovima“, objašnjava Mandić.
Prema njegovim rečima, tamo gde je nastavu moguće održati, nastavnici moraju upisivati odsutne učenike, dok razredni starešina odlučuje o opravdanosti izostanaka. „Kada nema učenika na času, nastavnici moraju napisati nula prisutnih. Čas se smatra održanim ako je jedan učenik prisutan, a ako niko nije prisutan to je neodržan čas“, dodaje Mandić.
Situacija sa neopravdanim izostancima postaje sve komplikovanija. „U školi gde radim, gotovo niko od učenika ne dolazi na nastavu. Imamo mali broj nastavnika koji drže časove, ali učenici ne prisustvuju“, objašnjava Mandić. On ukazuje na dilemu šta učiniti sa učenicima koji su sakupili dovoljno neopravdanih izostanaka za isključenje. Ministarstvo prosvete je u jednom od dopisa navelo da će tražiti opravdanja za izostanke ukoliko ih razredni upiše kao neopravdane.
„Ukoliko su časovi upisani kao održani, imate izostanke. Razredni može da odluči da li su ti izostanci opravdani ili ne“, objašnjava Mandić. On upozorava na to da bi, ako se zakon striktno sledi, svi učenici koji su u blokadi mogli biti izbačeni iz škole. „Škola bez učenika ne može postojati, a pitanje je gde će ta deca nastaviti školovanje“, zaključuje on.
Ova situacija stvara dodatne tenzije među roditeljima, učenicima i školama, a rešenja za ovu krizu još uvek nisu na vidiku. U međuvremenu, nastavnici i direktori škola suočavaju se sa izazovima koji dolaze sa nepredvidivim okolnostima i pravilima koja se teško primenjuju u trenutnim uslovima.
