Uprkos burnoj sednici parlamenta u utorak, pitanje o trenutnom stanju Srbije, studentima i vlasti ostaje otvoreno. Analitičari ističu da se Srpska napredna stranka (SNS) poslednjih nedelja nalazi u defanzivi, pokušavajući da utiče na studente koji već tri meseca zahtevaju da institucije obavljaju svoj posao. Tokom sednice usvojeni su propisi o smanjenju školarina i olakšavanju pristupa stanovima za studente, što kritičari vide kao pokušaj vlasti da privoli studente da se povuku sa političke scene.
Studenti su već ranije naglasili da vlasti nisu ispunile njihove osnovne zahteve, uključujući otvaranje dokumentacije o incidentu u Novom Sadu i procesuiranje napadača na studente i profesore. Analitičar Cvijetin Milivojević ukazuje na to da se u Srbiji odvijaju dva paralelna toka, pri čemu su studenti i sve veći broj građana koji ih podržavaju na jednoj strani, dok vlast pokušava da vrati situaciju pod kontrolu na drugoj.
Milivojević dodaje da vlast izbegava da se bavi bitnim pitanjima, kao što je ostavka premijera ili inicijative koje čekaju na razmatranje, poput zabrane iskopavanja litijuma i bora. Stručnjak za marketing, Igor Avžner, smatra da Srbija trenutno nije ni ovde ni onde, ali da se sve više građana angažuje u protestima. Prekretnica bi mogla biti okupljanje 15. marta, kada se očekuje da će zahtevi studenata ili postati radikalniji ili će se studenti otvoriti za saradnju s drugim političkim segmentima.
Dušan Vučićević, sa Fakulteta političkih nauka, primećuje da je tokom prethodnih nedelja došlo do smanjenja intenziteta protesta, ali i porasta političke napetosti. Očekuje se generalni štrajk 7. marta i zajednički protest radnika i studenata 8. marta, čija će masovnost uticati na dalji razvoj događaja. Takođe se očekuje mišljenje Radne grupe Univerziteta u Beogradu o ispunjenju zahteva studenata, što bi moglo doneti novu dinamiku protestima.
Vučićević naglašava da je još rano govoriti o propasti ove školske godine, jer bi se upis za narednu godinu mogao pomeriti, a time stvoriti prostor za prolongiranje aktuelne školske godine. Međutim, dodaje da se ne treba previše oslanjati na poruke o „obojenim“ revolucijama koje šalje vlast, a koje imaju za cilj da učvrste biračko telo SNS-a.
Milivojević primećuje razlike između pozicija studenata i opozicije, ali oboje se slažu da ne treba izlaziti na izbore koje bi mogli da ponude SNS i Vučić. On smatra da je Vučiću najteže kada mu se postavljaju zahtevi da se poštuju ustavne i zakonske obaveze. Takođe, naglašava da je uvredljivo upoređivati marš studenata sa Musolinijevim maršem, što pokazuje Vučićev strah od odgovornosti.
Milivojević predlaže rešenje kroz formiranje privremene vlade koja bi omogućila ravnopravne izborne uslove, dok Avžner ističe da vlast pokušava da održi paralelnu stvarnost koja više ne funkcioniše. On smatra da se vlast trenutno nalazi u defanzivi i bez ideja, dok studenti nastavljaju da diktiraju tempo događaja.
Vučićević dodaje da studenti nisu protiv politike, već se ograničavaju na stranačke interese i neke aktivističke grupe koje liče na političke partije. On veruje da će njihova borba vremenom dobiti političke obrise, a kada će to tačno biti zavisi od nekoliko ključnih datuma u narednim danima. U ovom trenutku, jasno je da se situacija u Srbiji razvija, a studenti ostaju ključni faktor u oblikovanju budućnosti političkog pejzaža.
