Iz godine u godinu, sve više kompanija kažnjava svoje zaposlene zbog njihovih objava na društvenim mrežama. Pitanje je da li kompanije u Srbiji imaju pravo da kažnjavaju zaposlene zbog sadržaja koji objavljuju na svojim nalozima, a posebno da li mogu da im daju otkaz zbog tih objava. Ova tema postala je aktuelna nakon što su pojedini zaposleni u Elektroprivredi Srbije (EPS) izgubili posao zbog svojih postova na društvenim mrežama.
Advokat Nemanja Milošević i Nemanji Nenadiću iz organizacije Transparentnost Srbije razgovarali su o ovom problemu, ističući da postoje različiti zakonski i etički aspekti vezani za slobodu izražavanja zaposlenih. U emisiji su takođe razmatrali i druge teme, uključujući zabranu TikToka u Albaniji i optužbe protiv ove platforme u Rumuniji zbog navodnog uticaja na predsedničke izbore.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj Goran Perišića, koji je bio zaposlen u termoelektrani Kolubara. On je na društvenim mrežama objavio video u kojem čestita studentima koji su blokirali fakultete i izrazio podršku njihovim zahtevima. Nakon toga, dobio je otkaz bez obrazloženja osim što je snimak napravljen na radnom mestu, što je u suprotnosti sa internim pravilima EPS-a. Ovaj slučaj izazvao je proteste u Lazarevcu, gde su njegovi prijatelji blokirali autobusku stanicu kao znak podrške.
Pre Perišića, otkaz je dobila i Vesna Lakićević, dugogodišnja radnica EPS-a, zbog objava na Facebooku koje su sadržale logo kompanije i podršku studentima. Takođe, Dragoslav Ljubičić, sindikalac iz EPS-a, otpušten je zbog objavljivanja video snimaka sa radnog mesta, što je takođe kršilo interne propise.
Interni pravilnik EPS-a zabranjuje izlaganje ili komentare koji bi mogli naneti štetu ugledu kompanije, kao i objavljivanje sadržaja koji se ne odnosi na poslovanje EPS-a. Ova pravila su dodatno pojašnjena u nedavno izmenjenom Kodeksu poslovnog ponašanja, koji posebno naglašava zabranu političkog angažovanja zaposlenih na radnom mestu.
Prakse u Srbiji pokazuju da su mnogi zaposleni u poslednjih nekoliko godina izgubili posao zbog svojih objava na društvenim mrežama. U nekim slučajevima to su bile posledice govora mržnje, dok su u drugim slučajevima zaposleni kritikovali poslovanje svojih kompanija. Ovakvi slučajevi ukazuju na ozbiljne dileme u vezi sa slobodom govora i pravima zaposlenih.
Nenadić iz Transparentnosti Srbije naglašava da je važno da poslodavci ne ograničavaju slobodu izražavanja svojih zaposlenih van radnog mesta. Svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno, a pitanje je da li poslodavac ima osnov za takva ograničenja. Takođe, on je ukazao na nedoslednosti u pravilnicima kompanija, posebno u slučaju EPS-a, gde se postavlja pitanje šta je prihvatljivo a šta nije.
Advokat Milošević ističe da kompanije imaju zakonsku obavezu da poštuju privatni život svojih zaposlenih. Njegovo mišljenje je da bi trebalo preispitati opravdanost postupanja kompanija prema zaposlenima koji izražavaju svoja mišljenja nakon radnog vremena. Takođe, naglašava da pravilnici kompanija ne garantuju automatsku zakonitost i da se svaki slučaj može raspraviti na sudu.
U kontekstu ovih pravila, važno je osigurati da zaposleni imaju zaštitu kada ukazuju na nepravilnosti ili opasnosti po javnost. U skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, zaposleni ne bi smeo trpeti posledice, uključujući otkaz, ukoliko je otkaz povezan sa objavljivanjem informacija od javnog interesa.
Milošević takođe napominje da se sud može baviti pitanjem javnog interesa, posebno kada se govori o bezbednosti na radu. Ako informacije koje zaposleni deli ukazuju na potencijalne opasnosti, sud može smatrati da je interes javnosti važniji od interesa poslodavca.
Ova tema pokreće važno pitanje: gde su granice između prava kompanija da štite svoj imidž i prava zaposlenih na slobodu govora? U svetlu ovih događaja, jasno je da će se ova pitanja nastaviti raspravljati u Srbiji i širom sveta, dok se kompanije i zaposleni suočavaju sa sve većim izazovima u digitalnom dobu.
