Preskakanje doručka je uobičajena praksa među mnogim ljudima, posebno onima koji vode užurban način života. U Sjedinjenim Američkim Državama, oko 25% populacije ne doručkuje svakodnevno. Postavlja se pitanje: da li je preskakanje doručka zaista štetno? Da bismo istražili ovu temu, razgovarali smo sa nutricionistima o prednostima i nedostacima preskakanja doručka, kao i o znakovima koji ukazuju na to da bi doručak trebao biti deo vaše dnevne rutine.
Doručak, što znači „prekid posta“, je prvi obrok koji obnavlja nivoe glukoze u telu, pružajući energiju za celo telo i mozak. Ovaj obrok je ključan za zdravu ishranu i način života. Nutricionisti ističu da hranljiv doručak može pozitivno uticati na naše fizičko i mentalno stanje, što može podstaći zdravije izbore tokom dana. Uzimanje doručka takođe omogućava unos važnih nutrijenata kao što su proteini, zdrave masti, vlakna i antioksidanti.
Međutim, neki ljudi preskoče doručak iz različitih razloga. Jedan od njih je praktičnost – priprema doručka zahteva vreme, pa mnogi smatraju da je preskakanje brža opcija, posebno kada su u žurbi. Takođe, neki ljudi smatraju da je lakše i ekonomičnije ne doručkovati, posebno ako nemaju pristup zdravim i pristupačnim opcijama. Za one koji vežbaju rano ujutru, preskakanje doručka može biti zgodno, s obzirom na to da je važno obezbediti obrok bogat proteinima nakon treninga.
S druge strane, preskakanje doručka može imati negativne posledice. Na primer, može pogoršati simptome sindroma iritabilnog creva (IBS), jer zdrav doručak bogat vlaknima poboljšava rad creva. Takođe, preskakanje doručka može povećati rizik od srčanih bolesti. Istraživanja pokazuju da doručkovanje može pomoći u regulaciji insulina i gladi, dok njegovo preskakanje može smanjiti osetljivost na insulin, što povećava rizik od srčanih problema i upala. Uz to, preskakanje doručka može pojačati osećaj gladi i smanjiti nivo energije, što otežava koncentraciju i produktivnost.
Osobe sa dijabetesom tipa 1 i 2 takođe bi trebale biti oprezne, jer preskakanje doručka može dovesti do insulinske rezistencije i problema sa kontrolom šećera u krvi. Nutricionisti preporučuju da obratite pažnju na određene znakove koji ukazuju na to da bi trebalo da uvedete doručak u svoju rutinu, kao što su pad energije, loše raspoloženje, zamagljenost misli, glavobolje, intenzivne žudnje za ugljenim hidratima i problemi sa spavanjem.
Ako ne želite da jedete veliki obrok ujutru, nutricionisti preporučuju da pojedete barem mali zalogaj u prvih nekoliko sati nakon buđenja. Ovo može biti nešto bogato proteinima, poput banane sa kikiriki puterom, jogurta sa bobičastim voćem, pola integralne zemičke sa humusom ili kuvanog jajeta sa integralnim tostom.
Na kraju, odluka o tome da li doručkovati ili ne zavisi od ličnih potreba. Većina ljudi može imati koristi od doručka koji pruža energiju i esencijalne nutrijente. Povremeno preskakanje doručka nije problem, ali redovno doručkovanje donosi više koristi za zdravlje. Ako niste sigurni kako da započnete, probajte sa jednostavnim i brzim opcijama poput smutija, granola pločica ili čija pudinga. Uz malo planiranja, možete pronaći doručak koji vam odgovara i uživati u zdravim obrocima.
