Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je izvelo određene korake protiv predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, izdajući nalog za njegovo privođenje zbog kršenja ustavnog poretka. Ovaj potez dolazi nakon što se Dodik, zajedno sa premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem i predsednikom parlamenta Nenadom Stevandićem, nisu odazvali na dva poziva za saslušanje u vezi sa optužbama da su svojim delovanjem narušili ustavni poredak BiH.
Dodik je više puta istakao da ne priznaje bosansko tužilaštvo i da neće doći u Sarajevo na ispitivanje. Na nedavnoj konferenciji za novinare u Banjaluci, izjavio je: „Da vidimo kako će pokušati da nas uhapse. Nismo zabrinuti, odlučni smo.“ Ove reči sugerišu da je i dalje otvoren za razgovore, uprkos teškoj situaciji.
U međuvremenu, planira se da Dodik u narednim danima održava sastanke na visokom nivou sa ruskim predstavnicima, što dodatno komplikuje situaciju. Prošlog meseca, poslanici bosanskih Srba su usvojili kontroverzne zakone koji zabranjuju državnom pravosuđu i policiji centralne Bosne da deluju u delu zemlje pod srpskom kontrolom, poznatom kao Republika Srpska. Ovi zakoni su usvojeni nakon što je sud u Sarajevu osudio Dodika za nepoštovanje naredbi visokog predstavnika u Bosni, što je rezultiralo godinom dana zatvora i šestogodišnjom zabranom obavljanja javnih funkcija.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je čvrsto protivljenje hapšenju Dodika i njegovih saradnika, naglašavajući da Srbija nikada neće podržati takve akcije, posebno ne zbog političkih neslaganja. U video obraćanju na Instagramu, Vučić je rekao da nalog za hapšenje nije doprinos miru, već destabilizaciji i razaranju međusobnih veza u regionu. On je dodao da je važno da Srbija i Republika Srpska ostanu jedinstvene i da se bore protiv onih koji žele da unište njihovu budućnost.
Nedavni potezi bosanskih Srba, uključujući usvajanje spornih zakona, smatraju se delom šireg pokušaja odvajanja teritorije od BiH. Ove akcije su osudile Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, a Dodik se suočava sa sankcijama SAD i Velike Britanije. Dok se situacija razvija, Dodika podržavaju Moskva i Beograd, što dodatno komplikuje odnose unutar regiona.
U Banja Luci je, pred zasjedanje Skupštine Republike Srpske, policija bila raspoređena oko zgrade parlamenta, a raspravljalo se o novom nacrtu ustava koji bi još više unapredio proces razdvajanja, uključujući mogućnost formiranja vojske i pridruživanja uniji sa susednim zemljama. Državna bezbednosna agencija BiH, SIPA, potvrdila je da je zatražena njihova pomoć u privođenju trojice zvaničnika.
Ove tenzije su izazvale zabrinutost zbog mogućih nasilnih incidenata između centralnih snaga bezbednosti BiH i srpske policije, podsećajući na separatističke težnje koje su dovele do rata u Bosni 1992. Konflikt je okončan tri godine kasnije Dejtonskim mirovnim sporazumom pod pokroviteljstvom SAD, koji je postavio temelje za mirnu suživot.
Tokom nedavne posete Bosni, generalni sekretar NATO-a Mark Rute je obećao podršku integritetu BiH, dok su evropske mirovne snage u Bosni, EUFOR, povećale broj svojih trupa. Ova situacija je postavila dodatni pritisak na sve strane u sukobu, dok se čini da je mir i stabilnost u regionu i dalje daleki cilj. U ovoj kompleksnoj situaciji, budućnost Republike Srpske i njen odnos prema Bosni i Hercegovini ostaje neizvesna, sa potencijalom za daljnje eskalacije i političke sukobe.
