U zaštićenom području Brdi u Češkoj, dabrovi su izgradili branu koja je pomogla lokalnim vlastima da uštede značajna sredstva, procenjenih na 30 miliona čeških kruna, što je otprilike 1,2 miliona evra. Ova informacija je objavljena od strane Češkog radija, ističući kako su dabrovi prirodnim putem stvorili uslove za biotop, stvarajući močvaru na mestu gde je to bilo najpotrebnije.
Načelnik Uprave za zaštićene predele Brdi, Bohumil Fišer, izjavio je da je priroda sama odabrala lokaciju za izgradnju brane, koja se nalazi na putu koji su ranije izgradili vojnici u bivšoj vojnoj bazi, kako bi isušili područje. „Dabrovi su nas naterali da razmišljamo o prirodi na nov način. Njihov rad je bio besplatan i nije zahtevao projektne dokumentacije,“ dodao je Fišer, naglašavajući da su dabrovi zapravo „pobedili“ kada je reč o izgradnji brana.
Ova brana nije samo ekonomski značajna, već i ekološka. Administracija zaštićenog pejzažnog područja Brdi je radila na dobijanju potrebnih građevinskih dozvola i ostalih birokratskih procedura kako bi realizovala projekat. Međutim, dabrovi su, kako je primetio zoolog Jirži Vlček, mogli da izgrade branu u roku od jedne do dve noći, dok su ljudima potrebne godine da obezbede sve potrebne dozvole i sredstva za slične projekte.
Ekolozi ističu da će brane koje su izgradili dabrovi stvoriti povoljne uslove za razne vrste močvarnih organizama, uključujući retke vrste kao što su kameni rakovi i različite vrste žaba. Ovo je značajno za očuvanje biodiverziteta u ovom regionu.
Jaroslav Obermajer, načelnik centralne kancelarije Češke agencije za zaštitu prirode i pejzaža (AOPK), takođe je pohvalio dabrove, ističući da oni imaju prirodnu sposobnost da izaberu najbolje lokacije za gradnju. „Dabrovi uvek znaju najbolje. Mesta na kojima grade brane su uvek optimalna, bolja od onih koje bismo mi dizajnirali na papiru,“ rekao je Obermajer.
U ovoj oblasti živi najmanje jedna evropska porodica dabra, koja se sastoji od oko osam članova. Njihovo prisustvo ne samo da doprinosi očuvanju prirodne ravnoteže, već i smanjenju troškova za upravljanje vodama u regionu. Ovo je pravi primer kako priroda može da reši probleme koji često predstavljaju izazov ljudima.
S obzirom na sve veći pritisak na prirodne resurse i ekosisteme, ovaj slučaj može poslužiti kao inspiracija za slične projekte širom sveta. Umesto da se oslanjamo isključivo na ljudske intervencije, možda bismo mogli da naučimo iz prirode i njenog načina funkcionisanja.
Dabrovi, kao prirodni inženjeri, imaju sposobnost da kreiraju i održavaju ekosisteme koji su korisni za mnoge druge vrste. Njihova sposobnost da brzo reaguju na promene u okruženju i da izgrade strukture koje održavaju vodu može biti ključna za očuvanje močvarnih staništa.
Osim što su ekološki korisni, dabrovi mogu značajno smanjiti troškove za lokalne vlasti. U ovom slučaju, njihova prirodna aktivnost je omogućila uštedu od 30 miliona kruna, što je novac koji bi inače bio potrošen na građevinske projekte i birokratiju. Ovaj primer jasno pokazuje kako ljudske i prirodne sile mogu zajedno raditi na očuvanju i unapređenju životne sredine.
Kroz ovakve inicijative, moguće je stvoriti održivije i otpornije prirodne zajednice, koje ne samo da će imati koristi od zaštite životne sredine, već će i doprineti ekonomskom razvoju regiona.
