Danas je bio praznovan Dan državnosti Republike Srbije – Sretenje u Mišaru. Gradonačelnik Šapca dr. Aleksandar Pajić i zamenik gradonačelnika Milan Mačvan su položili venac kraj spomen obeležja posvećenom jednom od najvažnijih bojeva Prvog srpskog ustanka i odali počast stradalima u borbi za osbobodženje. Vence su položili i predstavnici Mačvanskog okruga, lokalnih samouprava, boračkih udruženja, građani, potomci i predstavnici udruženja koji neguju sećanje na one koji su se borili za slobodu srpskog naroda. Gradonačelnik Aleksandar Pajić je istakao da je dan Državnosti Republike Srbije, najvažniji datum za naš narod i državu. To je dan koji ujedinjuje početak Prvog srpskog ustanka pod vođstvom Karađorđa (1804) i donošenje Sretanjskog ustava, prvog modernog Ustava Srbije (1835).

Pred veličinom današnjeg praznika i njegovog značaja, svake godine se pred sopstvenom senkom preispitujemo, da li smo učinili dovoljno, manje ili više, u odnosu na prethodnu godinu, u odnosu na pretke čija dela danas obeležavamo. U vremenima koja su teška i izazovna, uvek se čini da nije dovoljno, da je moglo bolje. Međutim, kada se saberu novi kilometri autoputeva i puteva, nova radna mesta, novi vrtići, škole i bolnice, nove pruge i rečna pristaništa, jasno je kao dan da se Srbija unapređuje i modernizuje iz godine u godinu.

Gradonačelnik je istakao da je Dan državnosti simbol borbe za slobodu koju danas uživamo, te da obeležavajući ovaj datum pokazujemo da poštujemo ne samo svoju zemlju već i našu istoriju i tradiciju. Zato se pred veličinom današnjeg dana, još jednom zahvaljujemo ali i obavezujemo da ćemo tekovine Sretenja čuvati i unapređivati zarad dobrobiti čitavog društva. Spomenik mišarskim junacima je simbol koji nas podseća na ono što jesmo i na ono što treba da bude u budućnosti. Predsedniku Aleksandru Vučiću, svim sugrađanima, državljanima Srbije, čestitam ovaj značajan praznik, Dan državnosti – Sretenje! Živela Srbija!

U umetničkom programu nastupio je guslar Milutin Gvozdenović i Omladinsko pozorište ,,Vožd“ Mišar, kazivanje o Mišaru. Pre početka programa himnu ,,Bože pravde“ izvela je Anastasija Bogdanović.

Ovaj dan se obeležava u sećanje na događaje iz 1804. godine, kada je počeo Prvi srpski ustanak protiv otomanske vlasti, kao i 1835. godine kada je donet Sretenjski ustav. To su dva veoma značajna događaja koja su obeležila srpsku istoriju i imaju duboki simbolički, politički i državotvorni značaj za srpski narod. U Srbiji i Republici Srpskoj, kao i među Srbima širom sveta, ovaj praznik se slavi kao državni praznik i simbol je slobode, nezavisnosti i državnosti.

Dan državnosti Republike Srbije se obeležava kao državni praznik od 2001. godine, kada je Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o Danu državnosti Srbije. Tada je odlučeno da se Dan državnosti Republike Srbije proslavlja 15. i 16. februara kao Sretenje, a zatim i da ovaj praznik bude neradni dan. Sretenje je crkveni praznik koji se slavi kao sećanje na dan kada je Bogorodica prvi put dovela Isusa u hram. Ova dva praznika su spojena i zajedno se proslavljaju kao državni praznik.

Sretenje se obeležava raznovrsnim manifestacijama, kulturnim programima, ceremonijama i svečanostima širom Srbije. Ljudi se okupljaju na različitim mestima kako bi položili vence, prisustvovali svečanim programima ili jednostavno proslavili ovaj praznik sa porodicom. Svečani skupovi se organizuju na različitim mestima, a mnogi državni zvaničnici se obrate građanima na ovaj dan. Ovo je prilika da se pokaže ponos i ljubav prema svojoj zemlji, ali i da se reflektuje na značajne događaje iz srpske istorije koji su obeležili identitet i slobodu srpskog naroda.

Ovaj praznik je prilika da se građani podsete na važne trenutke iz srpske istorije, ali i da se osvrate na vrednosti borbe za slobodu, nezavisnost i državnost. Takođe, Dan državnosti je prilika da se promoviše nacionalni identitet, kultura i tradicija i da se pokaže zajedništvo i solidarnost među građanima. Ovaj praznik je prilika da se pokaže ponos i ljubav prema svojoj zemlji, ali i da se reflektuje na značajne događaje iz srpske istorije koji su obeležili identitet i slobodu srpskog naroda. Sretenje je osim značajnog crkvenog praznika, postao i simbol srpske državnosti, slobode, nezavisnosti i nacionalnog ponosa.