Danas se navršava 24 godine od jednog od najmonstruoznijih zločina koji su počinili albanski teroristi na Kosovu i Metohiji. Ovaj stravični događaj se desio 27. januara 1999. godine, kada je autobus „Niš ekspresa“, koji je prevozio raseljene Srbe, napadnut u Livadicama kod Podujeva. U ovom napadu poginulo je 12 osoba, dok je 43 ljudi povređeno. Autobus je bio pod zaštitom KFOR-a i putovao je ka Gračanici kako bi Srbi obeležili Zadušnice.
Među žrtvama napada bili su Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, kao i Snežana i Danilo Cokić, koji je imao samo dve godine. Ovaj zločin ostavio je duboke ožiljke na porodicama stradalih i na srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.
Iako je prošlo gotovo četvrt veka od ovog strašnog incidenta, za ovaj zločin još uvek nisu odgovarali ni neposredni izvršioci ni njihovi nalogodavci. Porodice stradalih čekaju pravdu, a mnogi se pitaju zašto još uvek nema odgovornosti za ovakve zločine. Ovaj napad je deo šireg konteksta nasilja koje je tokom devedesetih godina prošlog veka pogodilo ovaj region, a koje je često ostalo nekažnjeno.
Zločin u Livadicama nije jedini incident koji se dogodio tokom tog perioda. Tokom sukoba na Kosovu, mnogi Srbi su postali žrtve nasilja, a njihova sudbina često je zaboravljena u širem narativu o ratu. Ovaj napad na autobus simbolizuje ne samo gubitak života, već i kontinuiranu borbu za pravdu i istinu o događajima koji su se odigrali na Kosovu.
U godinama koje su usledile, mnogi su se trudili da skrenu pažnju na zločine koji su počinjeni protiv Srba, ali su ti napori često nailazili na otpor. Mnogi od onih koji su preživeli napade i gubitke svojih najmilijih suočavaju se s težinom traženja pravde u sistemu koji često ne prepoznaje ili ne želi da se suoči sa zločinima koji su se dogodili tokom rata.
S obzirom na to da je ovaj zločin bio deo šireg sukoba, on takođe oslikava kompleksnost i duboke podele koje su prisutne na Kosovu. Teroristički napadi, kao što je onaj u Livadicama, dodatno su pogoršali međunacionalne tenzije i otežali izgradnju mira i pomirenja među zajednicama.
Porodice žrtava, koje su izgubile svoje najmilije u ovom strašnom napadu, nastavljaju da se bore za pravdu i priznanje svojih gubitaka. Mnogi od njih se osećaju marginalizovano i zapostavljeno u diskursu o ratu i posleratnim događajima. Njihova borba za pravdu nije samo lična, već i kolektivna, jer predstavlja težnju za priznanjem patnje i traženjem odgovornosti za zločine koji su počinjeni.
U svetlu ovog stravičnog incidenta, važno je ne zaboraviti žrtve i njihove porodice. Njihova priča je podsećanje na to da se nasilje i zločini ne smeju zaboraviti, a pravda mora biti zadovoljena. Bez suočavanja sa prošlošću i priznavanja bola svih strana, put ka pomirenju i izgradnji trajnog mira na Kosovu ostaje nerealizovan.
Na kraju, događaji poput napada na autobus „Niš ekspresa“ ne smeju biti zaboravljeni. To je deo istorije koja nas oblikuje i koja zahteva našu pažnju i odgovornost. Osim toga, važno je raditi na izgradnji zajedničkog mira i razumevanja među svim narodima koji žive u ovom regionu, kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti.
