Beogradsko područje i gradovi širom Srbije zabeležili su visoke temperature iznad proseka za period februara, što meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Slobodan Sovilj, smatra najtoplijim zimskim sezonama u istoriji merenja.
Očekuje se da će ovo biti jedna od najtoplijih zima u istoriji merenja temperatura. Prema Sovilju, period od 4. do 11. februara bio je najtopliji, sa temperaturama koje su dosegle i 23 stepena Celzijusa. Prosečna maksimalna februarska temperatura iznosi 7,8 stepeni, što znači da su današnje vrednosti znatno iznad proseka za ovaj period godine.
Ovo znači da je zima 2022. godine registrovala izuzetno visoke temperature širom Srbije, što je neobično za ovo doba godine. Uobičajeno je da su februarski dani hladni, sa temperaturama ispod nule, ali ove godine situacija je potpuno drugačija.
Sovilj je naglasio da su ove temperature rezultat klimatskih promena koje su sve izraženije. Na globalnom nivou, temperature se povećavaju zbog povećane emisije gasova sa efektom staklene bašte, što direktno utiče na lokalne klimatske uslove. Srbija nije izuzetak, te se očekuje da će se ovakvi ekstremni vremenski uslovi sve češće javljati u budućnosti.
Povećanje temperatura tokom zimskih meseci direktno utiče na životnu sredinu, poljoprivredu, kao i na ekonomiju. Poljoprivredni sektor posebno je pogođen ovakvim vremenskim promenama, jer utiču na vreme setve, rasta i razvoja useva. Visoke temperature mogu dovesti do suše i nedostatka vode, što ima ozbiljne posledice na prinos useva.
Osim toga, visoke temperature zimi mogu imati negativan uticaj na životne cikluse biljaka i životinja, kao i na migracije ptica i drugih životinjskih vrsta. Povećanje broja toplih dana tokom zime takođe može dovesti do pojave novih štetnih insekata i bolesti koji su prethodno bile ograničene na toplije podneblje.
Sovilj ističe da je važno preduzeti mere za zaštitu životne sredine i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se smanjili negativni uticaji klimatskih promena. Investiranje u obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija, kao i unapređenje energetske efikasnosti, ključni su koraci ka smanjenju emisija i očuvanju životne sredine.
Takođe, važno je da se prilagodimo novim klimatskim uslovima i preduzmemo korake za očuvanje biodiverziteta i ekosistema. To uključuje očuvanje staništa, zaštitu ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao i unapređenje poljoprivrednih tehnika kako bi se povećala otpornost na ekstremne vremenske uslove.
Uzroci klimatskih promena nisu samo lokalnog karaktera, već su globalni problem koji zahteva zajednički odgovor i akciju svih zemalja. Srbija učestvuje u međunarodnim inicijativama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali je potrebno da se preduzmu i dodatni koraci kako bi se ublažili negativni uticaji klimatskih promena.
U zaključku, visoke temperature tokom zime u Srbiji su posledica klimatskih promena koje zahtevaju ozbiljan odgovor i akciju. Važno je da se preduzmu mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da se prilagodimo novim klimatskim uslovima kako bismo očuvali životnu sredinu i sačuvali planetu za buduće generacije.
