Pariz je bio domaćin Globalnog samita o veštačkoj inteligenciji (GPAI), na kojem su SAD i Velika Britanija odbile da potpišu deklaraciju o „inkluzivnoj i održivoj veštačkoj inteligenciji“. Ova informacija je preneta od strane britanskih medija, a događaj je okupio predstavnike iz više od 60 zemalja, uključujući Francusku, Kinu, Indiju, Japan, Australiju i Kanadu.
Deklaracija koja je predstavljena na ovom samitu fokusira se na ključne principe vezane za veštačku inteligenciju. Naglašava se potreba da veštačka inteligencija bude otvorena, inkluzivna, transparentna, etička, bezbedna i pouzdana. Ovi principi su postavljeni sa ciljem da se obezbedi da AI tehnologije budu dostupne za sve ljude i da pozitivno utiču na našu planetu.
Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, iskoristio je priliku na samitu da kritikuje prekomernu regulativu koju Evropska unija planira u vezi sa veštačkom inteligencijom i tehnologijom. Ova kritika ukazuje na sve veću tenziju između zemalja koje pokušavaju da uspostave ravnotežu između inovacija i regulacije. Di Vens smatra da bi prekomerne regulative mogle da usporavaju razvoj tehnologije i da bi mogle imati negativan uticaj na konkurentnost.
Odbijanje SAD i Velike Britanije da potpišu deklaraciju ukazuje na dublje nesuglasice između zapadnih zemalja i ostatka sveta kada je reč o pristupu i regulaciji veštačke inteligencije. Dok se mnoge zemlje slažu oko važnosti etičkog i sigurnog razvoja AI, različiti pristupi i prioriteti mogu dovesti do različitih rezultata.
Veštačka inteligencija je postala ključna tema u globalnim diskusijama o tehnologiji, ekonomiji i društvenim pitanjima. Zbog njenog potencijala da transformiše industrije i svakodnevni život, mnoge države su prepoznale potrebu za zajedničkim okvirima koji bi olakšali saradnju i razmenu znanja. Međutim, kako se pokazuje na ovom samitu, razlike u pristupu mogu otežati postizanje zajedničkog cilja.
S obzirom na brzinu razvoja veštačke inteligencije, važno je da zemlje prepoznaju ne samo prednosti koje ona donosi, već i izazove koje može stvoriti. Odbijanje da se potpiše deklaracija može biti signal da SAD i Velika Britanija teže samostalnijem pristupu problemima vezanim za AI, što može dovesti do dodatnih tenzija u međunarodnim odnosima.
U kontekstu globalnih napora za regulaciju veštačke inteligencije, važno je razumeti različite perspektive i prioritete. Na primer, dok neki vide regulaciju kao neophodnost za zaštitu privatnosti i ljudskih prava, drugi smatraju da bi prekomerna regulacija mogla da inhibira inovacije i razvoj novih tehnologija.
Samit u Parizu je još jednom istakao potrebu za dijalogom i saradnjom među zemljama kako bi se obezbedilo da veštačka inteligencija bude korišćena na način koji je koristan za čitavo čovečanstvo. U tom smislu, iako su SAD i Velika Britanija odlučile da ne potpišu deklaraciju, važno je da se nastavi sa razgovorom o principima i etici veštačke inteligencije.
Kao što se i očekivalo, diskusije o veštačkoj inteligenciji će se nastaviti na međunarodnom nivou, a pitanja kao što su regulativa, bezbednost i etika će ostati u fokusu. U budućnosti, može se očekivati da će se zemlje suočiti sa sve većim pritiscima da uspostave jasne i efikasne okvire za rad sa veštačkom inteligencijom, kako bi se obezbedilo da inovacije ne dođu na račun ljudskih prava i etičkih standarda.
Sve u svemu, događaji poput GPAI samita u Parizu pokazuju koliko je važno da se globalna zajednica usredsredi na zajedničke ciljeve i izazove u vezi sa razvojem veštačke inteligencije, kako bi se obezbedila sigurnija i odgovornija budućnost za sve.
