I DOK je u Beogradu postavljena izložba našeg svetski slavnog slikara Ilije Bašičevića Bosilja (1895-1972), u Galeriji SANU, iz Njujorka stiže vest da se od 7. marta, u tamošnjem Muzeju moderne umetnosti (MoMA) na stalnoj postavci nalaze dela njegovog, na globalnom umetničkom nivou ništa manje značajnog sina – Dimitrija Bašičevića Mangelosa (1921-1987).
U jednoj od najznačajnijih institucija savremene umetnosti, Mangelosova dela biće čak tri godine deo stalne postavke, i to zajedno sa radovima ostalih članova avangardne grupe „Gorgona“ iz Zagreba, među čijim osnivačima je bio. Ovaj istoričar umetnosti, koji je kao likovni autor bio i jedan od pionira konceptuale na prostorima bivše Jugoslavije, rođen je u Šidu, gde je završio osnovno obrazovanje, a potom gimnaziju u Sremskoj Mirovici, Sremskim Karlovcima i Vukovaru.
Tokom Drugog svetskog rata, Ilija Bosilj se sa sinovima Dimitrijem i Vojinom (budućim lekarom) sklonio u Beč, gde je Mangelos upisao istoriju umetnosti i filozofije. Diplomirao je, posle rata u Zagrebu, a potom i doktorirao na temu „Sava Šumanović – život i delo“. Opredelio se da u toj sredini ostane i stvara, mešajući do kraja života ekavicu i jekavicu, latinicu i ćirilicu. Umro je 1987. kao Jugosloven.
Mangelosova dela, koja su sada predstavljena na prestižnoj postavci u MoMA, obuhvataju širok spektar umetničkih pravaca i tehnika. Njegov rad je bio prepoznatljiv po konceptualnom pristupu umetnosti, koji je naglašavao ideje i koncepte iznad same estetske vrednosti. Ova postavka predstavlja značajan korak u priznavanju njegovog doprinosa savremenoj umetnosti, kako u regionu, tako i globalno.
Grupa „Gorgona“, čiji je Mangelos bio suosnivač, bila je ključna u razvoju avangardnog pokreta u bivšoj Jugoslaviji. Ova grupa se fokusirala na istraživanje novih formi umetničkog izražavanja i često je koristila neobične materijale i tehnike kako bi izazvala konvencionalna shvatanja umetnosti. Mangelos je, kao deo ovog kolektiva, doprineo razvoju ideja koje su se kasnije razvile u različite forme savremene umetnosti.
Nakon povratka iz Beča, Mangelos se nastanio u Zagrebu, gde je nastavio da razvija svoj umetnički izraz. Njegova dela često su uključivala elemente poezije, filozofije i vizuelne umetnosti, čime je stvorio jedinstvenu sintezu koja je privukla pažnju kritičara i publike. Njegov rad je takođe imao značajan uticaj na mlađe generacije umetnika, koji su ga smatrali uzorom i inspiracijom.
U Beogradu, sećanje na Mangelosa čuva Fondacija „Dimitrije Bašičević Mangelos“, koja nagrađuje najbolje mlade vizuelne umetnike. Ova fondacija ima za cilj da promoviše i očuva nasleđe umetnika, kao i da podrži nove talente u oblasti vizuelne umetnosti. Kroz razne programe i aktivnosti, fondacija nastoji da inspiriše i motiviše mlade umetnike da istražuju i razvijaju svoje kreativne potencijale.
Mangelosova dela u MoMA označavaju ne samo lični uspeh, već i širi kontekst vrednovanja umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije. Njegovo uključivanje u stalnu postavku u jednoj od najznačajnijih umetničkih institucija na svetu predstavlja priznanje za njegov rad i doprinos savremenoj umetnosti, kao i za bogatu kulturnu baštinu koja potiče iz ovog regiona.
U svetlu ovih događaja, jasno je da umetnost ima moć da povezuje ljude, kulture i ideje, prevazilazeći granice i vreme. Mangelosova dela će, kroz ovu postavku u MoMA, doći do globalne publike i inspirasati nove generacije umetnika, kao i ljubitelja umetnosti koji će imati priliku da se upoznaju sa njegovim jedinstvenim stilom i konceptima.
