Ulice Turske bile su poprište masovnih protesta treću noć zaredom, gde su demonstranti zahtevali ostavku vlade zbog hapšenja istanbulskog gradonačelnika Ekrema Imamoglua. Okupljanja su se odvijala u velikim gradovima poput Istanbula, Ankare i Izmira, uprkos policijskoj zabrani. Protestanti su izrazili svoje nezadovoljstvo, tražeći promene u vlasti i ukidanje represivnih mera koje smatraju nepravdama.
Policija je odgovorila na okupljanja upotrebom suzavca kako bi sprečila demonstrante da probiju policijske kordone. Prema izveštajima, do ponoći je privedeno 97 osoba, dok su lokalni mediji prenosili o napetostima na ulicama. Ovi protesti su izazvali osude predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je nazvao okupljanja „uličnim terorizmom“ i optužio opoziciju da želi da izazove „haos“. Erdogan je naglasio da vlada neće tolerisati uništavanje javne imovine i nerede.
Imamoglu, koji je priveden nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude proglašen kao kandidat opozicione Republikanske narodne partije (CHP) za predsedničke izbore, suočava se s ozbiljnim optužbama. Protiv njega su podignute optužbe za terorizam i korupciju, ali opozicija tvrdi da se radi o politički motivisanom progonu s ciljem slabljenja Erdoganova rivala. Takođe, njegovim hapšenjem i poništenjem diplome stvoreni su dodatni problemi koji mu ograničavaju mogućnost učešća na predstojećim izborima.
Opozicione stranke su osudile hapšenje Imamoglua kao napad na demokratiju i pokušaj eliminacije političke konkurencije. Lider CHP-a, Ozgur Ozel, najavio je da će stranka, bez obzira na odluku o diplomi, 23. marta zvanično nominovati Imamoglua za predsedničkog kandidata na izborima 2028. godine. Ovaj potez je dodatno motivisao pristalice opozicije da se okupe i izraze svoje nezadovoljstvo trenutnom vlašću.
Protesti su se odvijali u atmosferi velike napetosti. Na društvenim mrežama, Imamoglu je poručio svojim pristalicama da veruje u snagu zajedništva i da će proći dani haosa, dok će ostati lepota borbe i solidarnosti. Njegova poruka je privukla pažnju i inspirisala mnoge da se pridruže protestima, uprkos pretnjama policije.
Erdoganova vlada se suočava s kritikama zbog načina na koji se nosi s protestima i hapšenjima. Mnogi analitičari smatraju da se situacija u Turskoj pogoršava, te da bi dalja represija mogla dovesti do još većih nemira. U međuvremenu, situacija se prati s pažnjom, s obzirom na to da su protesti u Turskoj često bili praćeni nasiljem i sukobima između demonstranata i policije.
Ove tenzije se događaju u trenutku kada je Turska suočena s brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, visoku inflaciju i nezaposlenost. Mnogi građani su nezadovoljni trenutnom vlašću i traže promene u političkom sistemu, dok se istovremeno bore protiv represivnih mera koje su uvedene s ciljem suzbijanja opozicije.
U ovoj situaciji, budućnost Turske izgleda neizvesno. Protesti koje organizuje opozicija mogu značiti prekretnicu u političkom pejzažu zemlje. Dok se situacija razvija, mnogi se pitaju hoće li se vlasti povući pod pritiskom građana ili će nastaviti s represijom kako bi zadržale kontrolu. Ovi događaji će sigurno imati dugoročne posledice po političku stabilnost i demokratiju u Turskoj.
