Desanka Maksimović, omiljena srpska pesnikinja, rođena je 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica, nedaleko od Valjeva. Porodica se ubrzo preselila u Brankovinu, gde je Desanka odrasla. Njen otac Mihailo bio je učitelj.

Nakon završetka gimnazije u Valjevu, Desanka je nastavila studije u Beogradu, gde je studirala svetsku književnost, istoriju i istoriju umetnosti. Njeno pesničko i književno delo ostavilo je dubok trag u srpskoj književnosti i kulturi.

Desanka Maksimović je poznata po svojim pesmama koje opisuju ljubav, prirodu, dom, patriotska osećanja i ljubav prema rodnom kraju. Njena dela su prevođena na mnoge jezike i često su deo školske lektire.

Desanka je bila i aktivna članica mnogih književnih udruženja, a takođe je pisala i eseje, drame i pripovetke. Njena dela su bila inspiracija mnogim generacijama pesnika i književnika.

Desanka Maksimović je bila i omiljena među svojim čitaocima, jer su njene pesme bile jednostavne, emotivne i lako razumljive. Njena poezija bila je iskrena i topla, puna emocija i ljubavi prema životu.

Desanka je dobila brojna priznanja za svoj književni rad, uključujući i Njegoševu nagradu. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i brojnih međunarodnih književnih udruženja.

Desanka Maksimović preminula je 11. februara 1993. godine u Beogradu, ali njen književni i pesnički opus ostaje kao neprolazna vrednost srpske književnosti. Njeni stihovi i pesme i danas su omiljeni među čitaocima i pokazuju trajnu ljubav prema lepoti reči i emocija koje one nose.

Njen rodni kraj, Valjevo i okolina, oduvek su bili inspiracija za njene pesme, jer je osećala duboku povezanost sa tim mestom i ljudima koji su je okruživali. Desanka je uspela da prenese tu ljubav i osećanja kroz svoje stihove i opise prirode i života u Srbiji.

Desanka Maksimović ostaje večno upamćena kao jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja i književnica, čiji su stihovi ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi i književnosti. Njeno delo i danas inspiriše nove generacije pisaca i čitalaca širom sveta.

Njena poezija ostaje kao simbol ljubavi, lepote i snage reči u srpskoj književnosti, čiji značaj prepoznaju i poštuju mnogi ljubitelji književnosti i umetnosti. Desanka Maksimović će zauvek ostati nezaboravna i večna u srcima svojih čitalaca i poštovaoca njene književne veličine.