Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, najavila je da će u martu razgovarati sa novim specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine, Peterom Sorensenom. Cilj ovog razgovora biće nastavak procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, za koji Kalas smatra da je od suštinskog značaja za obe strane. U intervjuu za ENR, Kalas je naglasila da je jasno da bez normalizacije odnosa nije moguće napredovati na evropskom putu.
Kalas je izjavila da je čula kritike na račun trenutnog formata dijaloga i da želi da istraži načine na koje bi ovaj proces mogao postati funkcionalniji. Tokom razgovora sa srpskim ministrom spoljnih poslova, Markom Đurićem, Kalas je dobila informaciju da je Beograd spreman da uloži vreme u normalizaciju odnosa. Ona je takođe ukazala na važnost formiranja nove vlade u Prištini nakon izbora za skupštinu privremenih prištinskih institucija, što će biti ključno za dalji napredak dijaloga.
Kao deo svog angažmana, Kalas je podvukla da je u interesu Evropske unije da se tenzije na Zapadnom Balkanu smanje, s obzirom na to da je ovaj region deo Evrope i u bliskom susedstvu EU. Izjavila je da je spremna da uloži vreme u smanjenje napetosti i poboljšanje odnosa između Beograda i Prištine, ističući da je važno da region bude stabilan i da se okrene ka evropskoj budućnosti.
Pitanje protesta u Srbiji takođe je bilo tema razgovora. Kalas je naglasila pravo građana da mirno protestuju i izrazila zabrinutost da ovi protesti ne budu nasilno potisnuti. Podsetila je da građani imaju pravo da traže pravdu, dobro upravljanje, vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Ove vrednosti su, prema njenim rečima, očekivanja koja EU ima od zemalja kandidata. Kalas je istakla da budućnost Srbije treba da odlučuje srpski narod, dok EU prati razvoj situacije.
U kontekstu odnosa između EU i SAD, Kalas je ukazala na značaj bliske saradnje sa novom američkom administracijom. Tokom sastanka sa potpredsednikom SAD, Džej Di Vensom, razgovarali su o raznim pitanjima, uključujući situaciju u Ukrajini i američki pristup ovom ratu. Kalas je naglasila da je važno da SAD ostanu najbliži saveznik EU.
Kada je reč o Gazi, Kalas je ponovila stav EU o podršci dvodržavnom rešenju, naglašavajući da bez poštovanja prava Palestinaca neće postojati bezbednost za Izrael. Istakla je da će Gaza biti deo buduće palestinske države i da bilo kakvo prisilno zauzimanje zemlje ne bi bilo legalno. Na taj način, Kalas je pokazala posvećenost EU principima međunarodnog prava i ljudskim pravima u rešavanju sukoba u regionu.
Sve ove aktivnosti i izjave Kaje Kalas ukazuju na njenu odlučnost da nastavi rad na normalizaciji odnosa u regionu Zapadnog Balkana, kao i na značaj stabilnosti i napretka ovih zemalja ka članstvu u EU. U ovom kontekstu, jasno je da su dijalog i saradnja ključni za postizanje dugoročnog mira i stabilnosti u ovom delu Evrope. Kroz aktivnu diplomatiju i otvorenu komunikaciju, EU nastoji da pomogne da se prevaziđu izazovi i ostvari napredak u evropskim integracijama zemalja zapadnog Balkana.
