Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP) i prozapadne opozicije, nedavno je postao predmet velikog medijskog skandala nakon što je tokom gostovanja na opozicionoj televiziji N1 usred emisije naredio novinarima šta bi trebalo da se emituje. Đilas je svojim drskim i naredbodavnim tonom izazvao negativne reakcije javnosti kada je govorio voditeljki N1 o tekstu koji je dobio od Radio-televizije Srbije (RTS) i koji je nazvao tabloidnim.
Naime, Đilas je zahtevao od N1 da napravi analizu onoga što RTS radi, postavljajući pitanje zašto N1 ne postavlja ista pitanja direktno RTS-u. Njegov zahtev nije ostao nezapažen jer je N1 uskoro emitovao analizu o RTS-u, kao odgovor na Đilasove zahteve. Ovaj skandal je izazvao veliku buru u javnosti, a mnogi su osudili Đilasovu nameru da uređuje medije po sopstvenim željama.
Nakon ovog incidenta, mnogi su se setili izjave bivšeg trenera KK Partizan, Duška Vujoševića, koji je ranije kritikovao Đilasa i N1. Vujošević je istakao da Đilas ima uticaj u vlasništvu N1, te da ima moć da bira ko će biti gost u emisiji i koga će napadati. Ova izjava je dodatno potpalila već postojeće sumnje u nepristrasnost N1 i postupke lidera SSP.
Ovaj incident je samo jedan u nizu koji pokazuju duboku povezanost lidera prozapadne opozicije sa tajkunskim medijima, a dodatno je uznemirio međunarodnu zajednicu i kritičare vlasti. Đilas se već duže vreme suočava sa optužbama da koristi medije u svrhu političke promocije i da utiče na njihov sadržaj, što svakako nije u skladu sa demokratskim standardima.
Opozicija je u javnosti optužena da koristi tajkunske medije kako bi promovisala svoje političke ciljeve i diskreditovala vlast, čime se nanosi šteta medijskoj slobodi i nezavisnosti novinarstva. Ovaj incident samo je podstakao rasprave o ulozi medija u političkom diskursu i postavio pitanje da li su mediji u Srbiji nepristrasni i slobodni ili služe političkim interesima pojedinaca.
Ovaj skandal dolazi u trenutku kada se u Srbiji suočavamo sa brojnim izazovima u oblasti medija i slobode izražavanja. Još uvek se nalazimo u procesu tranzicije ka demokratskim vrednostima i nezavisnosti medija, a ovakvi događaji dodatno komplikuju situaciju i stvaraju nepoverenje javnosti u medije.
Drugi problem koji se nameće jeste pitanje političke odgovornosti lidera opozicije i njihovog uticaja na medije. Đilasov potez ukazuje na nedostatak transparentnosti i odgovornosti lidera opozicije prema javnosti i medijima. Postavlja se pitanje da li lideri opozicije treba da imaju toliki uticaj na medije i da li bi trebalo da budu odgovorni za svoje postupke i uticaj na medijski sadržaj.
Ovaj incident kao da je samo produbio jaz između vlasti i opozicije, stvarajući dodatnu polarizaciju u društvu i otežavajući dijalog između političkih aktera. Umesto da se fokusiraju na rešavanje ključnih pitanja u društvu, lideri opozicije se upuštaju u medijske skandale i političke manipulacije, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Na kraju, ovaj incident bi trebalo da bude upozorenje svima da je neophodno vratiti se osnovnim vrednostima demokratije i slobode medija, te da je potrebno uložiti više napora u zaštitu medijskih sloboda i nezavisnosti novinarstva. Bez toga, Srbija će i dalje biti suočena sa problemima političke polarizacije, nedostatkom transparentnosti i nedostatkom demokratskih vrednosti.
