SARAJEVO – Kristijan Šmit, Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, izjavio je danas da bi početak pregovora BiH sa Evropskom unijom trebalo da bude povezan sa deklaracijom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o „lojalnosti državi BiH“.
Prema Šmitovim rečima, institucije BiH moraju biti stabilizovane kako ih ne bi srušio bilo kakav pritisak, uključujući i onaj iz Republike Srpske. Dodikova deklaracija o lojalnosti državi BiH mora biti povezana sa početkom pregovora o integraciji sa Evropskom unijom koji je planiran za mart. Ova izjava datira iz intervjua za „Tagescajtung“.
Šmit je takođe upozorio da EU postavlja uslove koje BiH treba da ispuni kako bi pristupila Evropskoj uniji, navodeći posebno važnost teme funkcionalnosti Ustavnog suda. Ukoliko Dodik ne pokaže lojalnost državi BiH, to bi moglo da ima ozbiljne posledice po početak pregovora o pridruživanju EU.
Evropska unija je već postavila uslove i prepreke za Bosnu i Hercegovinu kako bi postala članica Unije. Uz to što je reforma pravosuđa ključna, postoji niz drugih pitanja koja treba rešiti pre nego što BiH postane potencijalni kandidat za članstvo u EU.
Jedno od ključnih pitanja je pitanje imovine u Bosni i Hercegovini, koje je i dalje nerešeno. Tu spadaju i pitanja koja se tiču povratak izbeglica, kao i pitanja vezana za funkcionisanje same države.
Iako Bosna i Hercegovina napreduje u procesu pristupanja EU, još uvek postoje određene prepreke koje treba prevazići. Neke od tih prepreka uključuju političke tenzije između entiteta, korupciju i nedostatak funkcionisanja pravosudnog sistema.
Bosna i Hercegovina je 2016. godine podnela zahtev za članstvo u EU, a od tada je prošla kroz nekoliko faza procesa pristupanja. U 2019. godini, EU je pooštrila uslove za pristupanje, zahtevajući od BiH da preduzme konkretne korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i da reši poglavito pitanje vladavine prava i unapređenja privrede.
Od tada, BiH je preduzela nekoliko koraka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je još uvek suočena sa nizom izazova.
Jedna od najvećih prepreka pristupanju EU je nedostatak političkog sporazuma među političkim liderima u BiH. Unutar same države postoje različite političke struje i interesi, koji se često sukobljavaju i otežavaju donošenje bilo kakvih odluka.
Uz to, funkcionisanje same države je veoma komplikovano zbog dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji imaju različite stavove i zahteve.
Međutim, i pored svih ovih izazova, Bosna i Hercegovina je i dalje privržena cilju pristupanja EU. Ova zemlja je preduzela određene korake u pravcu reformi i unapređenja pravnog sistema, ali je još uvek potrebno mnogo rada da bi se ostvarili svi uslovi za pristupanje EU.
U tom smislu, izjava Kristijana Šmita, Visokog predstavnika u BiH, ukazuje na važnost političke stabilnosti i lojalnosti državi Bosni i Hercegovini kao preduslov za dalji napredak u pristupanju EU. Bez unutrašnjeg političkog konsenzusa i lojalnosti prema državi, Bosna i Hercegovina će imati teškoća u ispunjavanju zahteva za pristupanje EU.
U zaključku, proces pristupanja EU je složen i zahteva duboke političke, ekonomske i društvene reforme. BiH je suočena sa brojnim izazovima na putu ka EU, ali je istovremeno i odlučna da nastavi ovim putem. Sa podrškom međunarodne zajednice i jasnim političkim liderstvom, BiH može da ostvari svoj cilj pristupanja EU i postane deo evropske porodice zemalja.
