Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izjavio da Srpskoj predstoji još jedna borba, kako bi se oslobodili Bosne i Hercegovine. Ova izjava izazvala je mnoge reakcije širom regiona, jer se smatra kontroverznom i provokativnom.

Dodik je istakao da su Srbi u BiH uvek bili diskriminisani i marginalizovani, te da Republika Srpska treba da se oslobodi tereta BiH kako bi mogla da se razvija i prosperira. On je naglasio da Srpska treba da se oslobodi centralističke vlasti i da postane suverena država sa punom kontrolom nad svojim resursima i institucijama.

Ova izjava je naišla na oštre kritike od strane bošnjačkih političara, koji tvrde da Dodikov govor podstiče separatizam i deli BiH na etničke linije. Oni ističu da Bosna i Hercegovina treba da ostane zajednička država svih svojih građana i da se bori protiv nacionalizma i podela.

Ipak, Dodikova retorika je dobila podršku među srpskim političarima, koji smatraju da je vreme da Srpska preuzme svoju sudbinu u svoje ruke i oslobodi se centralizovane vlasti koja, prema njihovom mišljenju, nepošteno favorizuje bošnjačku političku elitu.

Analitičari ističu da je Dodikova izjava deo šireg trenda jačanja nacionalizma i etničkih tenzija u Bosni i Hercegovini. Politika podizanja zidova i deljenja države na etničke entitete neće doprineti pomirenju i stabilnosti u regionu, već će samo produbiti postojeće podele i povećati napetost među različitim zajednicama.

Dodik je izjavio da će Srpska nastaviti da se bori za svoje interese i da neće dozvoliti da bude marginalizovana u okviru BiH. On se zalaže za veću autonomiju i decentralizaciju vlasti, kako bi Srpska mogla da donosi odluke u skladu sa svojim interesima i potrebama.

Ova izjava donosi mnoga pitanja i dileme o budućnosti BiH, koja već dugo pati od političke nestabilnosti i etničkih tenzija. Mnogi se pitaju da li je moguće postići kompromis i dogovor među različitim političkim stranama i etničkim zajednicama ili će se sukobi nastaviti i produbiti.

Dok se političari svađaju i pokušavaju da ostvare svoje interese, obični građani su ti koji trpe posledice njihovog nerazumnog ponašanja. Ekonomija BiH pati, mladi odlaze u inostranstvo, a društvo je podeljeno na nacionalnoj osnovi.

Na kraju, moramo se zapitati šta želimo za budućnost BiH – da li želimo da nastavimo sa politikom podela i nacionalizma ili želimo da gradimo zajedničku budućnost u kojoj svaki građanin ima pravo na slobodu, pravdu i prosperitet.

Neophodno je da političke elite prestanu da podstiču nacionalizam i da se fokusiraju na zajedničke interese i ciljeve. Samo tako možemo izbeći dalje sukobe i nesuglasice i krenuti ka stabilnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve građane BiH.