VAŠINGTON — Američki državni sekretar Marko Rubio reagovao je na poslednje istupe predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je u sredu potpisao ukaze o proglašenju neustavnih zakona koji su usvojeni na sednici skupštine tog bosansko-hercegovačkog entiteta. Ovi zakoni zabranjuju delovanje Suda i Tužilaštva BiH, kao i SIPA-e i VSTS-a BiH.
Rubio je u objavi na platformi Eks istakao da delovanje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika podriva institucije Bosne i Hercegovine i predstavlja ozbiljnu pretnju njenoj bezbednosti i stabilnosti. U svojoj poruci, on je naglasio važnost konstruktivnog dijaloga među političkim liderima u Bosni i Hercegovini, pozivajući regionalne partnere da se pridruže naporima u suprotstavljanju ovakvom opasnom i destabilizujućem ponašanju.
Tužilaštvo BiH je u četvrtak potvrdilo da vodi istragu zbog napada na ustavni poredak, dan nakon što je Dodik potpisao ukaz o proglašenju zakona koji zabranjuju delovanje ključnih pravosudnih institucija u tom entitetu. Prema krivičnom zakonu BiH, za ovo krivično delo propisana je minimalna kazna od pet godina zatvora, uz zabranu političkog delovanja.
Dodik je na platformi Eks potvrdio da je dobio poziv Tužilaštva BiH za saslušanje u svojstvu osumnjičenog za napad na ustavni poredak, ali je obećao da se neće odazvati na poziv. Prema Zakonu o krivičnom postupku BiH, nadležni sud može izdati naredbu za privođenje, koju sprovodi sudska policija.
Ova situacija se odvija u kontekstu rastuće napetosti između entiteta Republike Srpske i državnih institucija BiH. Dodik je više puta isticao svoju opredeljenost za jačanje autonomije Republike Srpske, često dovodeći u pitanje legitimitet državnih institucija. Njegovo ponašanje i odluke izazivaju zabrinutost kako unutar BiH, tako i na međunarodnom nivou.
U međuvremenu, reakcije iz međunarodnih krugova su bile brze. Pored Rubia, i drugi zvaničnici iz EU i NATO-a izrazili su zabrinutost zbog Dodikovih poteza. Ističući da su mir i stabilnost u regionu od ključnog značaja, pozvali su sve strane na dijalog i saradnju.
Analitičari smatraju da bi ovakva situacija mogla dodatno pogoršati političku krizu u BiH, koja se već suočava s brojnim izazovima. U zemlji koja se bori s etničkim podelama i političkim tenzijama, ovakvi potezi mogu izazvati nove sukobe i destabilizovati ionako krhku situaciju.
Pitanje ustavnosti zakona koje je potpisao Dodik, kao i njegova odluka da ne odgovara na poziv Tužilaštva, dodatno komplikuje političku situaciju. Mnogi se plaše da bi ovo moglo otvoriti vrata novim kršenjima zakona i ustavnih normi, što bi dodatno oslabilo institucije koje su već pod pritiskom.
U ovom trenutku, važno je da međunarodna zajednica ostane angažovana i da pruži podršku onima koji se bore za očuvanje vladavine prava i stabilnosti u Bosni i Hercegovini. Mnogi smatraju da je ključ za budućnost zemlje u jačanju institucija i podsticanju dijaloga među svim etničkim grupama.
Dodik, s druge strane, nastavlja da se oslanja na podršku svojih pristalica u Republici Srpskoj, a njegovi potezi se često doživljavaju kao pokušaji da se učvrsti njegova vlast i pozicija. U svetlu ovih događaja, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i kakve posledice će imati na budućnost BiH i njenog naroda.
