Dolar je zabeležio svoj najveći pad u poslednje dve i po godine, što se dovodi u vezu sa trgovinskim tarifama koje je uveo predsednik Donald Tramp. Ove mere su izazvale značajne fluktuacije na tržištu i primorale trgovce da se pripreme za dalji pad vrednosti američke valute. Prema rečima Sonje Marten, šefice odeljenja za istraživanje devizne i monetarne politike u „DZ Bank AB“ iz Frankfurta, dolar je bio najveći gubitnik nakon događaja koji su se odigrali u sredu.
Tramp je najavio uvođenje „recipročnih“ carina na uvoz iz drugih zemalja, što je izazvalo zabrinutost među investitorima. Osnovna minimalna stopa ovih carina biće deset procenata, ali će svaka zemlja imati svoju tarifu koja će biti kalibrisanja tako da bude polovina onih koje naplaćuju kompanijama koje uvoze američku robu. Ove mere su usmerene na smanjenje trgovinskog deficita SAD-a i zaštitu domaće proizvodnje.
Analitičari smatraju da bi ovakve mere mogle imati dugoročne posledice po američku ekonomiju. Uvođenje viših tarifa može dovesti do povećanja cena uvozne robe, što bi moglo smanjiti kupovnu moć potrošača. Pored toga, trgovinski partneri SAD-a mogli bi uzvratiti sličnim merama, što bi dodatno otežalo trgovinske odnose.
U međuvremenu, tržište akcija je reagovalo na vesti o novim carinama, sa padom vrednosti akcija u različitim sektorima. Investitori su izrazili zabrinutost zbog mogućih reperkusija na globalnu ekonomiju. Mnogi se plaše da bi povećanje trgovinskih tenzija moglo dovesti do usporavanja rasta u ključnim sektorima, uključujući industriju i tehnologiju.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari sugerišu da bi investitori trebali pažljivo pratiti dalji razvoj događaja, posebno u svetlu kašnjenja u pregovorima o trgovinskim sporazumima. Očekuje se da će trgovinske tenzije i dalje ostati na visokom nivou, što može dodatno destabilizovati tržišta i dovesti do neizvesnosti u vezi sa budućim ekonomskim trendovima.
Osim toga, dolari su takođe pod pritiskom zbog nedavne odluke Federalnih rezervi o smanjenju kamatnih stopa. Ova odluka je usledila kao odgovor na usporavanje ekonomske aktivnosti i rastuću inflaciju. Smanjenje kamatnih stopa obično slabi domaću valutu jer čini ulaganja u američke obveznice manje privlačnim za strane investitore.
Dok se situacija razvija, stručnjaci upozoravaju da bi trgovinski rat mogao imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju. Mnoge zemlje koje zavise od izvoza mogao bi biti pogođene, a regioni sa slabijom ekonomijom mogli bi trpeti još veće posledice. U tom kontekstu, važno je da vlade i centralne banke preduzmu odgovarajuće mere kako bi ublažile negativne efekte.
U ovoj situaciji, potrošači bi mogli biti najviše pogođeni, jer bi povećanje cena moglo dovesti do smanjenja potrošnje. Mnogi analitičari veruju da bi ovo moglo dovesti do usporavanja ekonomske aktivnosti, a time i do smanjenja rasta BDP-a.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu valuta, posebno sa padom dolara i uvođenjem novih carina, stvara dodatne izazove za američku ekonomiju. Investitori i analitičari će morati pažljivo pratiti razvoj situacije kako bi adekvatno reagovali na promene i prilagodili svoje strategije. Trgovinske tenzije, uz moguće uzvratne mere drugih zemalja, mogu dodatno zakomplikovati situaciju i izazvati neizvesnost na tržištima.
