Martovski fjučersi gasa u Evropi su u ponedeljak, 8. februara 2023. godine, prvi put premašili cenu od 620 dolara za hiljadu kubnih metara. Ove informacije dolaze iz Londonske berze ICE, gde su se fjučersi otvorili na nivou od 618 dolara, što predstavlja rast od 3,4% u odnosu na prethodni dan. Ubrzo nakon otvaranja, cena je porasla na 620,7 dolara, što je povećanje od 3,8%. Ova dinamika se izračunava u skladu sa obračunskom cenom prethodnog trgovačkog dana, kada je cena iznosila 597,7 dolara.
U poslednje vreme, cene gasa u Evropskoj uniji su zabeležile uzlazni trend, što je delimično rezultat isteka ugovora o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine. Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, odbio je da produži ovaj sporazum, čak i u slučaju da treće strane žele da nabave gas. Kao posledica ovih događaja, kompanija Gasprom je 1. januara obustavila transport gasa, navodeći da je izgubila tehničke i pravne mogućnosti za nastavak isporuka.
Tokom prošle godine, Gasprom je kroz ovaj tranzitni koridor isporučio oko 15 milijardi kubnih metara gasa, što je činilo otprilike 4,5% ukupne potrošnje u Evropskoj uniji. S obzirom na trenutnu situaciju, jedini izvor ruskog cevovodnog gasa za Evropu postao je Balkanski tok, koji prihvata gorivo iz Turskog toka. Ovim putem se godišnje transportuje između 14 i 15 milijardi kubnih metara gasa u zemlje kao što su Rumunija, Grčka, Severna Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Mađarska.
Prosečna cena gasnih fjučersa na evropskoj berzi tokom prošle godine iznosila je 386,5 dolara, što je za 16,3% manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, cene gasa su bile znatno više u periodu 2021-2022. godine. Ove visoke i dugotrajne cene nisu zabeležene u istoriji gasnih habova u Evropi od 1996. godine. Najveća cena ikada zabeležena dostigla je nivo od 3.892 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, što je zabeleženo početkom proleća 2022. godine.
Analitičari ističu da trenutna situacija sa cenama gasa može imati značajan uticaj na evropsku ekonomiju, posebno s obzirom na zavisnost mnogih zemalja od ruskih isporuka. Očekuje se da će visoke cene gasa dodatno opteretiti potrošače i industriju, što može dovesti do povećanja troškova života i proizvodnje.
U međuvremenu, evropske zemlje nastoje da diversifikuju svoje izvore energije kako bi smanjile zavisnost od ruskog gasa. Mnoge države su počele da istražuju alternative, uključujući obnovljive izvore energije i uvoz gasa iz drugih regija. Ovaj proces će zahtevati vreme i dodatne investicije, ali je postao neophodan u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Iako se čini da će cene gasa nastaviti da rastu, neki analitičari veruju da bi u narednim mesecima moglo doći do stabilizacije, zavisno od globalnih tržišnih uslova i političke situacije. U svakom slučaju, potrošači i industrija će morati da se prilagode novim ekonomskim realnostima.
U zaključku, trenutni porast cena gasa u Evropi predstavlja ozbiljan izazov za mnoge zemlje, a razvoj situacije u ukrajinskom sukobu i odluke evropskih vlada o energetskom snabdevanju biće ključni faktori u predstojećim mesecima.
