Doktorka Slavica Maris, specijalist epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, upozorava na dve epidemije koje trenutno pogađaju Srbe. Iako nije registrovan novi soj kovida – FLiRT, koronavirus je i dalje prisutan u građanstvu, ali postoji i groznica Zapadnog Nila te virus koji dominira među decom.
Kada je reč o korona virusu, trenutno se registruju samo blaže kliničke slike. Dr Maris ističe da je potrebno biti oprezan i da se ne smiju ignorisati simptomi kao što su povišena temperatura, curenje iz nosa, zapušen nos, glavobolja, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima, mučnina, povraćanje i dijareja. Kod težih slučajeva mogu se javiti poteškoće prilikom disanja i kratak dah.
Nova mutacija omikron varijante odgovor je virusa na imunitet građana, ali sve zavisi od organizma kako će ona delovati na nas. Dr Maris naglašava da su dosadašnji slučajevi registrovani sa blagom kliničkom slikom, sličnom prehladi, ali da sve zavisi od imunog sistema, prisustva hroničnih oboljenja i životne dobi. Kada su deca u pitanju, još uvek nema podataka o oboljenjima i kliničkim slikama kod njih.
U julu su zabeležene tri epidemije kovida u zdravstvenim ustanovama, ali dr Maris ističe da većina slučajeva ima blage simptome. Ipak, bolest je nepoznanica, pa osobe sa povišenom temperaturom i respiratornim problemima treba da miruju dok se ne utvrdi da li se radi o korona virusu.
Što se tiče virusa Zapadnog Nila, prošle nedelje je zabeležen prvi potvrđeni slučaj groznice u Srbiji. Sezona ovog virusa traje od juna do polovine novembra i prenosi se ujedom komaraca. Dr Maris savetuje korišćenje repelenata, nošenje svetle i široke odeće i izbegavanje boravka na otvorenim prostorima u jutarnjim i večernjim satima. Boravak u klimatizovanim prostorijama smanjuje brojnost komaraca, a važno je redovno prazniti posude sa vodom kako bi se sprečilo razmnožavanje komaraca.
Simptomi virusa Zapadnog Nila često su slični gripu, ali u težim slučajevima mogu se javiti i ukočen vrat, dezorijentacija i paraliza. Teže forme bolesti mogu se pojaviti kod osoba starijih od 60 godina, sa slabim imunitetom ili hroničnim oboljenjima.
Dr Maris takođe je govorila o pojavi bolesti ruku, stopala i usta, varičelama i bolesti prljavih ruku kod dece. Epidemije oboljenja ruku, stopala i usta zabeležene su u dečijim kolektivima, dok se sporadično javlja i oboljenje od varičele. Trenutno nema povećanja prijavljivanja stomačnih virusa, ali se očekuje da se i oni pojave.
U zaključku, dr Maris apeluje na građane da budu oprezni, pridržavaju se higijenskih mera i preduzimaju preventivne mere kako bi se zaštitili od mogućih epidemija i oboljenja. Važno je da se pravovremeno jave lekaru ukoliko primete bilo kakve simptome i da se pridržavaju preporuka stručnjaka iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja.
