Gotovo jedan od deset ljudi nije siguran da li pati od produženog kovida, pokazali su podaci najnovije analize anketa. Ova studija dolazi pet godina nakon što je pandemija primorala ljude širom sveta da ostanu zatvoreni u svojim domovima kako bi se sprečilo širenje virusa.
Prema anketi Nacionalne zdravstvene službe (NHS) Engleske, u kojoj je učestvovalo više od 750.000 ljudi, otkriveno je da skoro jedan od dvadeset ljudi ima dugotrajni kovid, stanje koje se definiše kao trajni simptomi kovida 19. Ovi hronični simptomi uključuju umor, „moždanu maglu“, vrtoglavicu, otežano disanje i bolove u mišićima. Osobe sa ovim stanjem često izjavljuju da im simptomi otežavaju vođenje normalnog života.
Studija, koja je objavljena u časopisu „Health Expectations“, takođe ukazuje na to da su ljudi iz siromašnijih područja skloniji razvoju produženog kovida. Stručnjaci smatraju da su rezultati studije u skladu sa drugim istraživanjima koja se bave prevalencijom ovog stanja.
Nisren Alvan, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu Southampton, i jedna od autorki studije, naglasila je da ukoliko ljudima nije rečeno da imaju dugotrajni kovid ili nemaju kliničku dijagnozu, verovatno će biti nesigurni u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem. Ona je takođe dodala da se osobe koje prijave pogoršanje zdravlja nakon kovida 19 često suočavaju sa stigmatizacijom, što ih može sprečiti da traže dijagnozu ili potrebnu podršku.
Autori studije su otkrili da prevalencija dugotrajnog kovida 19 značajno raste sa nivoom siromaštva. Određene grupe, uključujući žene, roditelje ili staratelje, kao i pripadnike LGBT populacije, kao i određene etničke grupe, poput belih Roma i onih sa mešanim ili višestrukim etničkim grupama, imaju veću verovatnoću da prijave dugotrajni kovid. S druge strane, mladi ljudi, muškarci, heteroseksualni i ne-binarni pojedinci, kao i bivši i aktuelni pušači, skloniji su da nisu sigurni da li pate od ovog stanja.
Deni Altman, profesor imunologije na Imperijal koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u studiju, istakao je važnost jakih procena o opterećenju pacijenata i broju slučajeva, kako bi se podržale diskusije o planiranju zdravstvene zaštite i potrebama za medicinskim istraživanjima. On je dodao da je sve manja tolerancija prema daljoj diskusiji o nasleđu kovida 19 i potrebama zdravstvene zaštite.
Studija objavljena 2024. godine u „Nature Medicine“ procenila je da 400 miliona ljudi širom sveta pati od dugotrajnog kovida, sa godišnjim ekonomskim uticajem koji se procenjuje na bilion dolara. Altman je naglasio da su mnogi pacijenti sa dugotrajnim kovidom širom sveta suočeni sa osećajem izneveravanja, jer su izgubili svoje stare poslove i živote usled ovog stanja.
Istraživači su naglasili potrebu za većom svešću o ovom stanju među javnošću i zdravstvenim radnicima, kao i za boljom distribucijom dijagnoze, lečenja i podrške. Alvan je ukazala na to da dugotrajni kovid širi zdravstvene nejednakosti i da je važno raditi na podršci ljudima koji su u većem socijalnom riziku zbog ovog stanja. Ona je naglasila da je ključno podsticati ljude da traže podršku i zdravstvene usluge, kako bi se ublažili efekti dugotrajnog kovida na njihovo zdravlje i kvalitet života.
U svetlu ovih nalaza, važno je da se društvo i zdravstveni sistemi prilagode i prepoznaju izazove koje dugotrajni kovid postavlja, kako bi se osiguralo da svi pacijenti dobiju neophodnu pomoć i podršku.
