Dušan Grahovac je došao iz Bosne i Hercegovine u Sloveniju pre 52 godine i tu proveo čitav svoj radni vek. Kako je dospeo među „izbrisane“, i zašto još 1992. nije uzeo papire i slovenačko državljanstvo, ne zna ni sam, pa je u zamenu za krov nad glavom radio sve i svašta. Kad za rad više nije bio sposoban, obreo se u domu za beskućnike, a potom, zbog tuberkuloze, i na plućnom odeljenju mariborske bolnice.
Na ulici sam, ni da hodam ne mogu – kaže Dušan, koji je nepokretan, pa zbog toga ni sklonište za beskućnike više o njemu ne može da se brine. U dom za stare ne može, jer nema stalno prebivalište, i tako je bolnička soba već godinu i po njegov dom.
Nema ni dokumenta, zbog čega pripada grupi ljudi koje u Sloveniji nazivaju „izbrisanima“. To su ljudi bez ličnih dokumenata, pasoša i slovenačkog državljanstva, koji su decenije proveli radeći i živeći u „deželi“, a tu su došli iz bivših republika SFRJ još za vreme Tita, kad je to sve bila jedna država.
U KC Maribor kažu da će tu ostati dok se sve ne reši. Dodatna teškoća je ta što je reč o bolničkoj sobi u koju stalno dolaze i drugi bolesnici, pa za njega to uopšte nije primereno boravište, ni psihički ni fizički, posebno što mu je zdravlje iz dana u dan sve slabije.
Zamislite da ste godinu i po samo u bolnici i da je to vaš životni prostor. Došli ste ovde možda da rešite nešto, a onda ste ostali i ne možete nigde. Tako da je i psihički njegovo zdravlje sigurno izuzetno narušeno upravo zbog toga, pogotovo ako uporedim kako se osećao kada je došao, a kako se oseća danas – objašnjava socijalni radnik mariborske klinike, koji već neko vreme upozorava na problematiku „izbrisanih“.
O ovom slučaju, kako kaže, obavešten je ceo politički vrh, ali se ništa ne pomera. Bili smo u kontaktu sa praktično svima koji su odgovorni, od Ministarstva unutrašnjih poslova do Ministarstva rada i Ministarstva za solidarnu budućnost. Njihovi odgovori su veoma šturi, ili odgovornost prebacuju jedni na druge ili jednostavno kažu da su to sistemski problemi koje oni sami ne mogu rešiti – ističe socijalni radnik.
Prema trenutnim podacima nevladinih organizacija, u Sloveniji živi oko 30 ljudi koji nisu uredili svoj status. Tačni brojevi nisu poznati, uglavnom se radi o starijim ljudima koje su nevladine organizacije srele u različitim situacijama.
Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar ponovo je upozorila na hitnost konačnog zakonskog uređenja statusa „izbrisanih“. Izbrisani su najveća crna tačka u istoriji Republike Slovenije što se tiče poštovanja ljudskih prava. U Kancelariji predsednice Republike spremili smo predlog zakona. Na poslednjem sastanku s predsednikom vlade to sam mu pomenula, molila sam ga da uredi zdravstveno osiguranje za tih 30 identifikovanih koji u Sloveniji žive bez dokumenata. Obećao je, ja se nadam da će obećanje ispuniti – rekla je predsednica.
Situacija „izbrisanog“ Dušana Grahovca je samo jedan od primera problema sa kojima se suočavaju ljudi bez ličnih dokumenata u Sloveniji. Njihova borba za osnovna ljudska prava i dostojanstven život traje već godinama, a nadležne institucije se čini da ne preuzimaju dovoljno odgovornosti za rešavanje ovog problema. Nada se polaže u zakonske promene koje bi konačno omogućile ljudima poput Dušana da regularizuju svoj boravak i pristupaju osnovnim socijalnim i zdravstvenim uslugama.
