Jedna od najneobičnijih i najlepših kuća u Arilju pripada akademskom slikaru Ljubivoju Jovanoviću, poznatom kao Džek. Ova kuća, smeštena na brdu iznad Velikog Rzava, predstavlja ostvarenje umetnikove vizije o domu. Džek je zamišljao da stvori ambijent za umetnike, ali s vremenom se njegov koncept razvio u nešto sasvim jedinstveno.
„Od samog početka, imao sam ideje da ovde napravim prostor koji će podsećati na srednjovekovnu ruševinu. Mislio sam da bi romantizam mogao da promeni kulturne tokove u našem narodu“, objašnjava Jovanović u razgovoru za Euronews Srbija. Njegov dom, iako sa svojih stotinu kvadrata, nosi mnogo više od obične kuće. Građen je u eklektičkom stilu, sa kupolama koje podsećaju na češku i vizantijsku arhitekturu, stvarajući prostor gde se umetnost, tradicija i snovi jednog čoveka spajaju.
Krovovi kuće imaju gotičke završetke kao omaž češkoj gotici, dok jedna od kupola odudara i vuče ka vizantijskoj arhitekturi. Dvorac je dugo bio misterija za meštane i turiste. Sa šiljatim kulama i specifičnim kupolama, mnogi su ga greškom smatrali za crkvu. Ljubivoje, koji u ovom prostoru živi sa suprugom, nastavlja da stvara svoja umetnička dela.
„Kupolu sam napravio jer je mog sina zanimala astronomija. Želeli smo da projektujemo slike zvezda na plafon“, objašnjava Jovanović. Od 1979. godine, radi na svom snu, ali ističe da još nije ostvario ni trećinu svojih zamisli. Njegov dvorac nije samo građevina, već i simbol umetničke borbe, jer se umetnik često suočavao s otporima u lokalnoj zajednici.
„Moja jedina teškoća bila je moj odnos sa lokalnom upravom. Iako sam stvorio ovaj prostor bez teškoća, ulagao sam ceo svoj život u to“, priznaje Jovanović. Sanja Sofijanić, istoričarka umetnosti, naglašava da Ljubivoje nije samo izgradio dvorac, već je stvorio trajni umetnički prostor koji kombinuje njegovu prošlost i umetnički izražaj.
„Dvorac je najzanimljivija kuća u Arilju, svedočanstvo o stvaralaštvu i posvećenosti“, kaže Sofijanić. Ljubivoje Jovanović je jedan od prvih slikara u Arilju i tokom svog života dao je značajan doprinos lokalnoj kulturi, otvarajući biblioteku i gradsku galeriju.
Petkana Nenadić, prijateljica Ljubivoja, primećuje da je dvorac mesto koje nosi posebnu energiju. „Ljubav koju je uložio u dvorac odražava njegovu strast prema umetnosti i životu“, objašnjava ona. Iako mnogi žele da posete ovaj dvorac, on nije deo turističke ponude grada. Džekovi snovi i stvaralaštvo, kao i njegova kuća, ostaju nedostupni za turiste, ali su svakako vredni divljenja.
Ovaj dvorac u Arilju predstavlja simbol umetničkog stvaralaštva, posvećenosti i borbe jednog čoveka za svoje snove. Ljubivoje Jovanović, sa svojom jedinstvenom vizijom, ostavlja snažan pečat ne samo u Arilju, već i u širem kontekstu umetničke scene Srbije. Njegova kuća, dok ne postane javni prostor, ostaje mesto inspiracije i čuda, gde se umetnost spaja sa prirodom i tradicijom.
