Društvene mreže sve češće koriste građani Beograda kako bi upozorili jedni druge na pojavu džeparoša u različitim delovima grada. Poslednjih dana posebno su aktuelni snimci džeparenja na Kalemegdanu i Dušanovcu.
Snimak dve žene koje džepare na Kalemegdanu nedavno je postao viralan na društvenim mrežama, što je izazvalo zabrinutost među građanima. Džeparoše su opisali kao majstore svog zanata koji su posebno vešti u krađi telefona, dokumenata i drugih dragocenosti koje lako pronalaze u torbama ili džepovima žrtava.
Iako je broj džeparenja u Beogradu smanjen u poslednjih godinu dana, ovaj vid krađe i dalje predstavlja značajan problem u gradu. Policijski izveštaji pokazuju da otprilike petina svih prijavljenih krađa u Beogradu su upravo džeparenja, a džeparoši često su poznati policiji kao višestruki povratnici.
U martu ove godine, na području Beograda prijavljeno je 151 slučaj džepne krađe, što je u poređenju sa istim periodom prošle godine zabeleženo osam odsto manje krađa. Najčešći delovi grada gde se džeparenja dešavaju su Autokomanda, Knez Mihailova ulica, Sremska ulica, Kalemegdan i Tošin bunar, gde se nalazi nekoliko linija gradskog prevoza i maloprodajnih objekata.
Prema rečima vlasnice jedne trafike na Tošinom bunaru, krađe i pokušaji džeparenja skoro su svakodnevni problem, sa mušterijama koje se često žale na nestanak torbi ili dragocenosti dok se nalaze u prodavnicama ili čekaju prevoz. Video-nadzor uveliko pomaže u praćenju džeparoša, a građani su u nekoliko navrata tražili snimke sa kamera kako bi pomogli u identifikaciji lopova.
Džeparoši obično rade u grupama i pažljivo biraju svoje žrtve, prateći ih i čekajući pravu priliku za krađu. Njihova spretnost omogućava im da brzo ukradu dragocenosti dok ljudi nisu ni svesni da su pokradeni. Iako policija brzo reaguje uz pomoć video-nadzora, džeparoše često čekaju samo novčane kazne, iako zakon predviđa zatvorske kazne do tri godine za džepnu krađu.
Pored preventivnih mera i bolje saradnje sa policijom, građani takođe treba da budu svesni potencijalne opasnosti od džeparenja i da budu oprezni prilikom kretanja kroz gužve i lokacije gde se često okuplja veći broj ljudi. Podizanje svesti o ovom problemu i zajedničko delovanje mogu doprineti smanjenju broja džeparenja u gradu Beogradu.