Za građane i privredu je u ovom trenutku glavno pitanje kada će kamate na kredite početi da padaju, a signal za to će biti kada centralne banke odluče da krenu sa smanjivanjem referentne kamatne stope. Dobra vest za korisnike kredita indeksiranih u evrima je da se očekuje da Evropska centralna banka sledeće nedelje smanji kamatnu stopu, što će se odraziti i na Srbiju. Smanjenje euribora bi trebalo da dovede do smanjenja visine rata za kredite indeksirane u evrima što bi umanjilo troškove otplaćivanja stambenih kredita.

Nakon ECB, odluku o referentnoj kamatnoj stopi donosiće i Narodna banka Srbije, a očekivanja su da će i ona smanjiti kamatnu stopu, mada postoji oprez zbog situacije u Srbiji. Trenutno nije potrebno smanjenje kamate, jer privatno sektor pokazuje stabilnost, inflacija se smanjuje, a stopa privrednog rasta je visoka. Smanjenje kamata bi trebalo da se desi tek ako se situacija promeni. NBS je ograničila kamatne stope na stambene kredite do kraja godine, ali se očekuje povoljnija situacija od 2025. godine za zadužene građane.

Kreditna aktivnost u ovoj godini trebalo bi da raste, sa ubrzanjem tokom sledeće godine, a broj finansijskih institucija očekuje porast kredita privredi i stanovništvu veći od pet odsto. Građani najviše duguju za gotovinske kredite, a zatim za stambene i kredite za adaptaciju. Očekuje se da će novoodobreni krediti građanima biti veći nego prošle godine, vođeni rastom gotovinskih kredita i kredita za stan.

Ukupan dug građana prema bankama je povećan za 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tokom prvog kvartala ove godine, krediti građanima su povećani za 20,9 milijardi dinara, sa najvećim rastom gotovinskih kredita. Novoodobreni krediti građanima u prvom tromesečju su bili za 31,5 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.