Ista ona auto-industrija koja je Nemačku dovela do statusa ekonomske velesile sada se suočava sa ozbiljnim problemima koji je voze „u rikverc“. Ova situacija se može pripisati tri ključna faktora: visokim cenama energenata, carinskim ratovima i sve jačoj konkurenciji iz Kine. Prema izveštaju „Politika“, ovi izazovi su doveli do značajnog opadanja proizvodnje automobila u zemlji, što dodatno ugrožava političku stabilnost i ekonomsku budućnost kancelara Olafa Šolca.
U proteklih pet godina, proizvodnja automobila u Nemačkoj opala je za 8 procenata. Ovaj trend je rezultat premeštanja proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, što je posebno uticalo na kompanije poput „Folksvagena“. Ova kompanija je prošle godine predložila zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj, kao i smanjenje plata radnicima za 10 procenata, što je prvi put u njenoj 87-godišnjoj istoriji. Iako su fabrike ostale otvorene nakon pretnje sindikata štrajkom, radnici su pristali na smanjenje plata.
Nemačka je nekada bila poznata po velikim dobicima od izvoza u Kinu, ali od 2018. godine, situacija se drastično promenila. Izvoz je te godine pao za 3 procenta, što je prvi put od početka devedesetih. Kompanije poput „BMW-a“, „Mercedes-Benca“ i „Folksvagena“ prijavile su značajne padove prodaje u Kini, u rasponu od 7 do 13 procenata.
Dodatno otežavajuća okolnost za nemačku auto-industriju bila je usvajanje „zelene agende“ Evropske unije 2019. godine, koja predviđa napuštanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine. Dok su se nemački proizvođači trudili da preorijentišu svoje proizvodnje ka električnim automobilima, kineski tržišni igrači su već počeli da izvoze svoje jeftinije modele, što je dodatno povećalo konkurenciju.
U isto vreme, ukrajinska kriza i prekid uvoza ruskog gasa stvorili su dodatne probleme, uzrokovane sankcijama i politikom Berlina. Skok cena energenata doveo je do povećanja troškova za materijale poput aluminijuma i čelika, što je dodatno otežalo situaciju sa proizvodnjom automobila.
Na međunarodnom planu, američki predsednik Donald Tramp preti carinama prema Evropskoj uniji, što bi moglo ugroziti nemačko snabdevanje metalima i planove za proizvodnju automobila u Kanadi i Meksiku. U isto vreme, vlada kancelara Šolca je krajem 2023. godine ukinula subvencije za električne automobile, u potrazi za sredstvima koja bi mogla da se preusmere za pomoć Ukrajini.
Politička scena u Nemačkoj dodatno se komplikuje, jer su stranke poput Hrišćansko-demokratske koalicije i populista kao što su AfD i Sara Vagenkneht na levoj strani spektra počeli da zagovaraju odustajanje od zabrane tradicionalnih motora. S druge strane, Šolcovi socijalisti i zeleni se oštro protive ovoj ideji, stvarajući dodatne tenzije unutar vlade.
Matijas Zink, direktor industrije auto-delova „Šefler“, izrazio je sumnju u budućnost nemačke ekonomije, ističući: „Voleo bih da vidim jaku Nemačku u još jačoj Evropi, ali sumnjam u to.“ Ukoliko Fridrih Merc postane kancelar, suočiće se sa zadatkom reformisanja „sklerotične“ nemačke privrede, rešavanjem problema birokratije, visokih troškova i nesklonosti riziku, što se trenutno čini kao izazov koji je gotovo nemoguće ostvariti.
U svetlu ovih izazova, jasno je da nemačka auto-industrija prolazi kroz težak period, s ozbiljnim posledicama po ekonomiju zemlje i političku stabilnost vlade. Kako se približavaju izbori, budućnost ove ključne industrije, kao i celokupne nemačke ekonomije, ostaje neizvesna.
