Crnogorska Komisija za procenu štete od elementarnih nepogoda, koja je formirana 2024. godine, donela je ukupno 1.162 odluke o isplati naknada za štete nastale usled prirodnih katastrofa. Od tog broja, 1.082 odluke su realizovane, a iz budžeta je isplaćeno gotovo 380.000 evra. Ove informacije su objavljene u izveštaju Komisije, koji pruža detaljan uvid u rad i efikasnost ovog tela.
Prosečan iznos naknade po pojedinačnom zahtevu iznosi 350 evra. Najveći broj zahteva, njih 528, podnet je iz opštine Nikšić, što ukazuje na to da je ova opština pretrpela značajne štete usled elementarnih nepogoda. Ovi podaci su značajni jer pomažu u razumevanju geografskog rasporeda šteta i potencijalnih potreba za budućim intervencijama.
Komisija je odlučivala o zahtevima na osnovu detaljne analize dostavljene dokumentacije i sagledavanja opravdanosti zahteva. Ovaj proces je važan za osiguranje transparentnosti i pravednosti u raspodeli sredstava. Visina naknade je bila ograničena na maksimalno 10 odsto, što je u skladu sa članom 6 Odluke o bližim kriterijumima za korišćenje sredstava tekuće i stalne budžetske rezerve. Ovaj pristup omogućava Komisiji da pravilno proceni štete i obezbedi da sredstva budu dodeljena onima kojima su najpotrebnija.
Osim Nikšića, druge opštine su takođe podnele zahteve za naknade, što ukazuje na to da su elementarne nepogode uticale na šire područje Crne Gore. Ova situacija naglašava potrebu za jačom infrastrukturom i sistemima zaštite kako bi se smanjio uticaj budućih katastrofa. Faktori kao što su klimatske promene i povećana učestalost ekstremnih vremenskih događaja dodatno komplikuju ovu situaciju, čineći je još hitnijom za rešavanje.
Upravni organi i komisije imaju ključnu ulogu u stvaranju strategija za prevenciju i upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda. Pored isplate naknada, važno je i usmeriti napore ka edukaciji građana o rizicima i merama zaštite. To može uključivati organizovanje radionica, informativnih kampanja i simulacija kako bi se povećala svest o mogućim pretnjama i načinima zaštite.
Još jedan važan aspekt je i dugoročno planiranje. Kako bi se osiguralo da se sredstva iz budžeta troše efikasno, neophodno je razvijati strategije koje će obuhvatati ne samo trenutne, već i buduće potrebe. To može uključivati izradu planova za obnovu infrastrukture, unapređenje sistema upozorenja i evakuacije, kao i investiranje u istraživanje i razvoj novih tehnologija za predviđanje i upravljanje prirodnim katastrofama.
Pored toga, saradnja između različitih nivoa vlasti, nevladinih organizacija i međunarodnih agencija može značajno doprineti efikasnijem upravljanju resursima i bržem odgovoru na hitne situacije. Kroz zajednički rad, moguće je razviti sveobuhvatne strategije koje će pomoći u smanjenju šteta i poboljšanju otpornosti zajednica na elementarne nepogode.
U zaključku, rad Crnogorske Komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda predstavlja važan korak u upravljanju rizicima i obezbeđivanju pomoći onima koji su pogođeni katastrofama. Efikasnost ovog sistema zavisi od pravilne procene šteta, transparentnosti u dodeli sredstava i dugoročnog planiranja. Samo kroz zajedničke napore i proaktivan pristup moguće je smanjiti uticaj budućih nepogoda i osigurati sigurniju budućnost za sve građane.
