Episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim osudio je nedavni pozorišni performans u kojem je oskrnavljena zastava Srbije. U izjavi je naglasio da takvi postupci, koji se prikrivaju iza umetničkih sloboda, nisu opravdani. Njegove reči došle su u trenutku kada su se mnogi u Srbiji i među Srbima u Hrvatskoj uznemirili zbog ovog incidenta.
U okviru Svetosavske akademije koja je održana u Srpskom domu u Vukovaru, Heruvim je istakao da je predstava koja je prikazana deci izazvala osećaj zabrinutosti i zbunjenosti. Ovaj pozorišni komad, po njegovim rečima, nije samo umetnički izraz, već i atak na nacionalna i duhovna osećanja Srba. On je naglasio da su vrednosti umetnosti i umetničkog izraza narušene ovim performansom, koji je, kako je rekao, satirično ismejao i ponižavao osećanja naroda.
Episkop je dodatno istakao da ovakvo ponašanje dovodi do daljeg razdvajanja između naroda i podstiče negativne emocije. Njegova izjava dolazi u vreme kada su tenzije između Srba i Hrvata, posebno u Vukovaru, već na visokom nivou. Ovaj grad, koji ima bogatu i kompleksnu istoriju, često je mesto sukoba i nesporazuma između dva naroda, a ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju situaciju.
Kritike na račun performansa dolaze u trenutku kada je društvo u Hrvatskoj još uvek podeljeno po pitanjima identiteta i nacionalnosti. Mnogi Srbi u Hrvatskoj osećaju se marginalizovano, a ovakvi događaji samo dodatno produbljuju njihove rane. U tom smislu, Heruvimov govor služi kao podsetnik na važnost međusobnog poštovanja i razumevanja, kao i potrebu za dijalogom.
U svojoj besedi, episkop je ukazao na to da umetnost ne može biti izgovor za nasilje i uvredu. Ova vrsta umetničkog izraza, koja se oslanja na provokaciju i provokativne teme, može imati ozbiljne posledice po društvo. Umesto da podstiče razumevanje i saradnju, ona može dovesti do polarizacije i sukoba.
Osim toga, Heruvim se osvrnuo na to kako ovakvi incidenti utiču na mlade generacije. On je izrazio zabrinutost da se deca i omladina izlažu negativnim uticajima koji mogu oblikovati njihov identitet i stavove prema drugima. Umesto da svojim mladima pružimo prostor za razvoj pozitivnog identiteta, ovakvi performansi ih uče da je u redu ismevati i omalovažavati druge.
U svetlu ovih događaja, važno je prepoznati kako umetnost može biti korišćena kao alat za izgradnju zajednice, ali i kao sredstvo za širenje mržnje i netolerancije. U tom smislu, poziv na odgovornost umetnika i njihovih dela postaje sve važniji. Trebalo bi se postaviti pitanje kako umetnost može doprineti izgradnji mira i razumevanja, umesto da dodatno produbljuje podele.
Reakcije na Heruvimove reči su različite. Dok neki podržavaju njegov stav i smatraju da je neophodno osuditi ovakve postupke, drugi smatraju da umetnost treba da bude slobodna i da se ne može ograničavati. Ova debata ukazuje na dublje društvene i političke podela u Hrvatskoj i regionu, kao i na izazove s kojima se suočavaju različite etničke zajednice.
U zaključku, događaji u Vukovaru su još jednom otvorili pitanje o granicama umetničke slobode i odgovornosti umetnika. Heruvimov stav podseća nas na potrebu za međusobnim poštovanjem i razumevanjem, kao i na važnost dijaloga u izgradnji boljeg društva. U svetu koji je često podeljen, umetnost bi trebalo da bude most, a ne zid.
