Lideri Evropske unije su se na nedavnom samitu složili da EU treba da razvije svoje odbrambene sposobnosti do 2030. godine, kako bi se mogla adekvatno zaštititi od potencijalnih pretnji, posebno onih iz Rusije. Ova saglasnost dolazi uprkos ranijem otporu nekih članica prema postavljenom roku. Poljski premijer Donald Tusk je istakao važnost ovog koraka, naglašavajući da je trenutna situacija sa Rusijom hitna i da EU mora ubrzati proces jačanja svojih odbrambenih kapaciteta.
Na samitu se diskutovalo o planovima za unapređenje odbrambene sposobnosti EU, a Tusk je izneo zabrinutost da zemlje koje trenutno troše manje na odbranu nisu bile spremne da pristanu na petogodišnji plan koji je predložila Evropska komisija. On je rekao da su države kao što su Danska i Švedska, zajedno sa Poljskom, delile stav da je potrebno hitno delovati. Što više Rusija napreduje, to više EU mora ubrzati svoje napore u jačanju odbrane.
Tusk je naglasio da je ključni cilj obezbediti da do 2030. godine EU ima „pune odbrambene kapacitete“. Ovaj cilj je deo šireg plana koji ima za cilj da ojača jedinstvo i sposobnost EU da odgovori na bezbednosne izazove koji se pojavljuju. Ova odluka je takođe rezultat sve veće zabrinutosti u vezi sa geopolitičkim situacijama, posebno u svetlu nedavnih događaja u Ukrajini i drugih konflikata u regionu.
EU je tokom poslednjih godina intenzivirala svoje napore u oblasti odbrane, a ovaj samit je bio prilika da se dodatno naglasi važnost saradnje među članicama u ovoj oblasti. Tusk je podsetio da je važnost kolektivne odbrane odavno prepoznata, ali da je sada neophodno preći sa reči na dela. Ojačavanje odbrambenih kapaciteta ne podrazumeva samo povećanje budžeta za odbranu, već i razvoj zajedničkih strategija i planova.
Osim toga, Tusk je ukazao na potrebu za većim ulaganjima u istraživanje i razvoj odbrambenih tehnologija, kao i na važnost interoperabilnosti između oružanih snaga različitih članica EU. Ovaj pristup bi omogućio efikasnije korišćenje resursa i brže reagovanje na krizne situacije.
Važno je napomenuti da su ovi planovi deo šireg okvira evropske bezbednosti, koji se suočava sa različitim izazovima, uključujući terorizam, cyber napade, i druge oblike hibridnog rata. Zbog toga je ključno da EU ne samo da poboljša svoje vojne kapacitete, već i da razvije sveobuhvatan pristup bezbednosti koji uključuje civilne aspekte.
U poslednjim godinama, EU je postala svesna potrebe da preuzme veću odgovornost za svoju bezbednost, posebno nakon što su se pojavili problemi koji zahtevaju brzu i odlučnu reakciju. Ovaj samit je bio prilika da se reafirmiše posvećenost članica EU zajedničkoj odbrambenoj strategiji. Tusk je istakao da je ova posvećenost nužna kako bi se osigurala ne samo sigurnost EU, već i stabilnost celog kontinenta.
U svetlu svih ovih izazova, očigledno je da EU mora delovati kao jedinstven entitet kada su u pitanju pitanja odbrane. Ovaj samit je bio korak ka ostvarenju tog cilja, ali je potrebno mnogo više truda i koordinacije među članicama kako bi se postigli željeni rezultati.
Kao zaključak, lideri EU su prepoznali hitnost jačanja odbrambenih kapaciteta i postavili jasne ciljeve za budućnost. Ova inicijativa predstavlja važan korak ka jačanju evropske bezbednosti i osiguravanju da EU bude spremna da odgovori na sve izazove koji se mogu pojaviti u narednim godinama. U tom smislu, evropske države moraju da nastave sa radom na zajedničkim planovima i strategijama koje će omogućiti efikasnu saradnju i jaču odbranu.
