Od 20. januara 2025. godine, Donald Tramp je izazvao brojne kontroverze svojom odlukom da suspenduje stranu pomoć na tri meseca, što je najviše pogodilo Balkan. Ova pomoć, koja je dolazila kroz Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalni fond za demokratiju, bila je ključna za finansiranje nevladinog sektora u Srbiji i regionu. Dok jedni smatraju da je ova odluka pozitivna, drugi se suočavaju s pitanjem opstanka svojih organizacija.
U razgovoru za Euronews Region, politikolog Mladen Mrdalj ističe da je Trampova odluka već imala uticaja na promene u politikama u regionu. Zapadne fondacije su sve više uslovljavale nevladin sektor u Srbiji da sarađuje s režimom, što uključuje zajedničke projekte i konsultacije. Ova promena signalizuje da se donatori polako orijentišu prema režimu, što može umanjiti kritičnost koju su neki nevladini sektori do sada imali prema vlastima.
Mrdalj ukazuje na to da bi eventualno ukidanje pomoći USAID-a moglo da ne donese drastične promene u Srbiji, s obzirom na to da su mnoge nevladine organizacije već u velikoj meri uspostavile blage odnose sa vladom. Napominje da su organizacije poput CRTA, koje su bile oštre prema režimu, izuzetak, dok su druge, kao Fond za političku izuzetnost Sonje Liht, imale relativno dobar odnos sa vlastima.
U ovoj situaciji, sve više se čini da se politika u regionu kreće prema ambivalentnom stavu prema Zapadu. Mrdalj primećuje da se vlasti u Srbiji sve više okrenule prema zapadnim vrednostima, što je dovelo do blage promene u načinu na koji nevladine organizacije funkcionišu. Ova promena nije drastična, ali se može primetiti u saradnji između nevladinog sektora i vlasti.
Urednik informativnog programa RT Balkan, Nikola Vrzić, izražava sumnju prema USAID-u, nazivajući ga „ogromnom mašinerijom za pranje para“. Ističe da je USAID povezan sa Stejt departmentom i da učestvuje u formulisanju američke spoljne politike. Prema njegovim rečima, USAID i slične agencije često koriste humanitarnu pomoć kao paravan za političke ciljeve. On ukazuje na to da su mnogi korisnici pomoći možda nesvesni pravih namera i izvora finansiranja tih programa.
Vrzić takođe pominje informacije iz WikiLeaksa koje otkrivaju kako je USAID bio uključen u nekonvencionalne vojne operacije, gde se pomoć koristila kao deo specijalnog ratovanja. Pominje i da su programi pomoći lokalnim policijama često bili usmereni na infiltraciju agenata u državne strukture, što dodatno pojačava sumnju u istinske motive USAID-a.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se situacija na Balkanu komplikuje. Suspendovanje strane pomoći može dovesti do dodatnih tenzija u regionu, a promene u pristupu nevladinog sektora prema vlastima mogu imati dugoročne posledice. Sa jedne strane, neki vide priliku za jačanje saradnje s vlašću, dok drugi smatraju da bi to moglo ugroziti nezavisnost i kritičnost nevladinih organizacija.
Sve ovo ukazuje na to da je trenutna situacija na Balkanu delikatna i da je potrebna pažnja kako bi se osiguralo da se ne ugroze osnovne vrednosti demokratije i ljudskih prava. U svetu gde su političke odluke često vođene ličnim interesima, važno je da se zadrži fokus na transparentnosti i odgovornosti, kako bi se obezbedila budućnost koja će biti zasnovana na pravičnosti i slobodi za sve građane.
