Danas, prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji izdvaja petinu svog raspoloživog prihoda na troškove stanovanja, koji uključuju stanarinu, račune za komunalne usluge, kao i druge povezane izdatke. Ovaj procenat značajno je porastao u poslednje dve decenije, a troškovi stanovanja predstavljaju najveći finansijski teret za građane EU. Prema podacima Evrostata, troškovi stanovanja obuhvataju sve mesečne izdatke koji se odnose na korišćenje stambenog prostora, uključujući račune za vodu, struju, gas i grejanje. Vlasnici nekretnina takođe uključuju kamate na stambene kredite, dok stanari plaćaju mesečnu kiriju. Osim toga, troškovi osiguranja, poreza na imovinu, obaveznih komunalnih taksi, kao i redovnog održavanja i popravki, takođe su deo ove kategorije.
Grčka se izdvaja kao zemlja sa najvišim troškovima stanovanja, gde čak 35,2% prihoda odlazi na ove izdatke. Ova situacija je rezultat finansijske krize koja je trajala od 2009. do 2014. godine, tokom koje su prihodi domaćinstava drastično opali, dok su cene nekretnina porasle zbog stranog interesa. Osim Grčke, visoki troškovi stanovanja beleže se i u Danskoj (25,9%), Nemačkoj (25,2%), Norveškoj (25%) i Švajcarskoj (25,2%).
Među najvećim ekonomijama EU, Nemačka beleži najviše troškove stanovanja sa 25,2% raspoloživog prihoda, dok Francuska iznosi 17,9%, Španija 17,2%, a Italija 14,5%. Zanimljivo je da nordijske zemlje takođe imaju visoke troškove stanovanja, sa procentima iznad 23,9%. Nasuprot tome, zemlje sa najmanjim troškovima stanovanja su Kipar (11,6%), Malta (12%), Slovenija (13,8%), Portugal (14%), Hrvatska (14,4%) i Italija (14,5%).
Siromašnija domaćinstva suočavaju se s još većim izazovima, jer izdvajaju znatno veći deo svojih prihoda na stanovanje. Prema Evrostatu, porodice sa prihodima ispod 60% nacionalnog proseka troše čak 38,2% svojih primanja na ove troškove. U Grčkoj, taj procenat dostiže čak 62,4%, što znači da najugroženiji građani moraju da izdvoje gotovo dve trećine prihoda samo za krov nad glavom. Slična situacija zabeležena je i u Danskoj (57%), Norveškoj (48,5%), Švedskoj (48,1%) i Nemačkoj (45,8%).
Troškovi stanovanja u Evropi su u porastu, a podaci za period od 2020. do 2023. godine pokazuju da su u većini evropskih zemalja troškovi značajno porasli. Prosečno, na nivou EU, rast iznosi 1,2 procentna poena, ali u nekim državama povećanje je znatno veće. Najveći rast beleži Mađarska (+5,7 pp), zatim Norveška (+5 pp), Estonija (+4 pp), Luksemburg (+3,8 pp) i Nemačka (+3,7 pp). S druge strane, Bugarska je jedina zemlja u kojoj su troškovi stanovanja pala, za 2 procentna poena.
Kako se meri pristupačnost stanovanja? Prema izveštaju OECD-a, različiti faktori utiču na troškove stanovanja, uključujući uslove za dobijanje stambenih kredita, visinu kamatnih stopa i odnos kredita prema vrednosti nekretnine. Ipak, merenje stanovanja kao procenta raspoloživog prihoda nije uvek precizno. Istraživači upozoravaju da ovaj način merenja ne uzima u obzir druge važne faktore, poput opštih troškova života i standarda u svakoj zemlji.
Troškovi stanovanja u Evropi nastavljaju da rastu, a razlike između zemalja su ogromne. U zemljama poput Grčke i Nemačke, cena krova nad glavom ozbiljno opterećuje budžete građana, dok u drugim zemljama, kao što su Kipar i Malta, stanovanje ostaje relativno pristupačno. Pitanje pristupačnog stanovanja postaje ključno u mnogim evropskim ekonomijama, a stručnjaci predviđaju da će ovaj trend biti jedan od najvažnijih ekonomskih izazova u godinama koje dolaze.
