Evroliga je konačno predstavila svoj finansijski plan za sezonu 2025/26, koji uključuje značajne promene u pravilima koja će klubovi morati da poštuju. U centru ovog plana je „seleri-kap“, odnosno limit na iznos koji klubovi mogu da troše na plate svojih igrača.
Jedan od ključnih elemenata ovog novog sistema je ALDCR (Average Licensed Clubs Defined Revenues), što predstavlja prosečan prihod klubova sa A licencom. Ova licenca obuhvata neke od najpoznatijih evropskih timova kao što su Barselona, Real Madrid, Fenerbahče i drugi. Prema proračunima, ALDCR za sezonu 2025/26 postavljen je na 19.489.944 evra. Ovaj iznos se temelji na prihodima koje su klubovi ostvarili u prethodne tri sezone, iako su neki od njih trošili znatno više.
Na osnovu ovog proseka, klubovi će moći da potroše 40% od ALDCR-a, što iznosi tačno 7.795.977 evra. Međutim, Evroliga je ovu cifru zaokružila na 8.000.000 evra za Bazični nivo plate (Base Remuneration Level – BRL). Ovo je osnovna suma koju klubovi mogu da ulože u neto plate svojih igrača pre oporezivanja.
Važno je napomenuti da se u ovaj iznos ne računaju određeni tipovi igrača. Na primer, dvojica najplaćenijih igrača, igrači mlađi od 23 godine, igrači sa dugoročnim povredama (koji su odsutni najmanje dva meseca) i igrači koji su u klubu tri godine ili duže, neće biti uključeni u obračun BRL-a. Ova pravila omogućavaju klubovima veću fleksibilnost u trošenju i zadržavanju ključnih igrača.
Pored toga, postoji i „Medium Range-Exception“ koji dozvoljava klubovima da dovedu igrača sa platom od 7 do 8% od BRL-a, što bi iznosilo oko 600.000 evra. Ovaj igrač može potpisati ugovor na jednu ili dve godine, a mogu ga dovesti samo klubovi koji ne prelaze postavljeni limit BRL-a ili „Visoki nivo plate“ (High Renumeration Level – HRL).
Evroliga takođe uvodi evropsku verziju „poreza na luksuz“. Ovo je sistem koji kažnjava klubove koji prelaze postavljene limite. Ako klub pređe Bazični nivo plata za do 10%, za svaki dodatni evro biće obavezan da plati još 50 centi. Ovaj sistem je osmišljen da obeshrabri prekomerno trošenje i da doprinese ravnoteži u takmičenju.
Osim toga, minimalni Bazični nivo plate (BRL) postavljen je na 5.846.983 evra, što predstavlja 30% od ALDCR-a. Ovo je minimalna suma koju klubovi sa A licencom moraju da ulože u svoje timove. Klubovi koji su u Evroligi na osnovu vajld-karti, poput Crvene zvezde i Partizana, mogu se spustiti na 4.677.587 evra, dok će klubovi koji do Evrolige dođu kroz Evrokup moći da troše samo 4.092.888 evra.
Od sezone 2027/2028, planira se uvođenje „Visokog nivoa plate“ (HRL), koji će omogućiti klubovima da troše do 60% od ALDCR-a. Ovaj nivo će uključivati plate najplaćenijih igrača, ali takođe uvodi i „Competitive Balance Compensation“ (CBC). Ova naknada će se prikupljati od klubova koji pređu Bazični ili Visoki nivo plata i biće raspodeljena onima koji se pridržavaju pravila, čime se nastoji stvoriti ujednačenije takmičenje.
Sve ove promene imaju za cilj da osiguraju stabilnost i ravnotežu u evropskoj košarci, omogućavajući timovima da efikasnije upravljaju svojim finansijama, a istovremeno se takmiče na visokom nivou. Sa novim pravilima, Evroliga se nada da će stvoriti konkurentnije okruženje koje će privući više gledalaca i sponzora, čime će se dodatno unaprediti evropska košarka.
