Vrela vazdušna masa koja je zahvatila zapadne predele Evrope, donela je visoke temperature i na jug Britanskih ostrva. Temperature na severu Francuske su skoro dosegle 40°C, dok je Pariz imao 37°C. U Londonu je bilo 35°C, što je najviša temperatura ove godine, dok su u Irskoj i Škotskoj temperature bile svega 18-19°C.

Južna i zapadna Evropa, kao i naše područje, bili su pod uticajem vrelih vazdušnih masa sa temperaturama do 40°C. Narednih dana se očekuje rashlađenje i lokalni pljuskovi sa grmljavinom zbog dolaska svežije i vlažnije vazdušne mase sa Atlantika. Ipak, vrelina će se zadržati na jugu i jugozapadu Evrope i na Mediteranu sa temperaturama i iznad 40 stepeni.

Zbog vreline, šumski požari su zahvatili širom Evrope, a najkritičnija situacija je severno od Atine gde je dim prekrio metropolu. Vrelo i sušno vreme će se nastaviti sve do kraja avgusta.

Dok veći deo Evrope pati od vreline, istočna i severoistočna Evropa i Rusija su pod uticajem hladnije vazdušne mase, uz kišovito vreme i temperature ispod 20°C. Vrelina nije zaobišla ni Srbiju, gde je danas temperatura ponovo dostigla 40°C.

Istraživači su saopštili da su temperature okeana kod Velikog koralnog grebena u Australiji tokom poslednje decenije dostigle najviši nivo u poslednjih 400 godina. Greben je više puta bio na udaru izbeljivanja zbog toplih voda, a istraživači upozoravaju da neće preživeti ukoliko se planetarno otopljavanje ne zaustavi.

Greben je prošao kroz više izbeljivanja između 2016. i 2024. godine, što se dešava kada voda postane previše topla, pa koral odbacuje alge koje ga snabdevaju bojom i hranom, što može dovesti do uginuća koralnog grebena. Situacija je alarmantna i zahteva hitne mere za zaustavljanje daljeg oštećenja grebena.

Uz ove ekstremne vremenske uslove, važno je preduzeti korake kako bismo zaštitili prirodu i okolinu od daljeg uništavanja. Klimatske promene su stvarne i imaju ozbiljan uticaj na život na zemlji, te je neophodno preduzeti akcije kako bismo sačuvali naš planet za buduće generacije.