Šefica Evropske komisije, Urusla fon der Lajen, izjavila je povodom obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog logora Aušvic da Evropa ima odgovornost da čuva uspomenu na žrtve Nacista i Holokausta. Ova izjava dolazi u trenutku kada se podsećamo na tragične događaje iz prošlosti i važnost sećanja na one koji su izgubili živote zbog brutalnosti režima.
U svom obraćanju na društvenoj mreži X, Fon der Lajen je naglasila da se sutra obeležava 80 godina od oslobođenja jednog od najzloglasnijih koncentracionih logora, Aušvic-Birkenau, u kojem je život izgubilo više od milion ljudi, uključujući šest miliona Jevreja. „Nikad nećemo zaboraviti hladnokrvno ubijene žrtve Holokausta“, napisala je ona, pozivajući na kolektivnu odgovornost društva da se suprotstavi zlu koje se dogodilo.
Ova godišnjica je prilika da se osvrnemo na to kako se ljudsko društvo nosi sa sećanjem na tragedije iz prošlosti i kako se borimo protiv sličnih pojava danas. Fon der Lajen je ukazala na to da antisemitizam ponovo raste u Evropi, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na istorijske okolnosti i stradanja koja su se desila u vreme Holokausta.
Antisemitizam, odnosno mržnja prema Jevrejima, ima dugu i mračnu istoriju u Evropi. Tokom vekova, Jevreji su bili progonjeni, optuživani i često žrtve nasilja. Holokaust je kulminacija ovog mržnje, kada je nacistički režim sistematski ubijao milione Jevreja i drugih manjinskih grupa. Obeležavanje oslobođenja Aušvica nije samo podsećanje na prošlost, već i upozorenje da se slične stvari ne ponove.
Društva širom Evrope suočavaju se s izazovima u borbi protiv mržnje i diskriminacije. U poslednjim godinama, antisemitizam je ponovo postao vidljiviji, a napadi na Jevreje su se povećali, što se može posmatrati kao rezultat rastuće polarizacije u društvu. U mnogim zemljama, uključujući i one koje su nekada bile predvodnici u borbi protiv mržnje, beleže se porast incidenata mržnje, što ukazuje na to da je potrebno učiniti više kako bi se sprečila normalizacija ovakvog ponašanja.
Fon der Lajen je pozvala na zajedničke napore u borbi protiv mržnje i netolerancije. Ona je istakla važnost obrazovanja i sećanja kao ključnih alata u borbi protiv antisemitizma. Obrazovanje o Holokaustu i drugim oblicima genocida može pomoći mladim generacijama da razumeju posledice mržnje i netolerancije, kao i važnost ljudskih prava i dostojanstva za sve.
Osim obrazovanja, ključno je i delovanje institucija, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou. Evropska unija je već preduzela korake ka jačanju zakona protiv mržnje, ali je potrebno dodatno raditi na podizanju svesti i osnaživanju zajednica. Saradnja između različitih sektora društva, uključujući vlade, nevladine organizacije i verske zajednice, može doprineti jačanju otpornosti društva na mržnju.
Zaključno, obeležavanje 80 godina od oslobođenja Aušvica nije samo podsećanje na prošlost, već i poziv na akciju da se zajednički borimo protiv antisemitizma i svih oblika mržnje. U tom smislu, svaka osoba, svaka zajednica i svaka institucija imaju svoju ulogu u očuvanju sećanja i zaštiti ljudskih prava. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da se tragedije iz prošlosti nikada ne ponove.
