Većina ljudi voli da izbegava razgovor o cenama pogrebnih usluga i opreme, ali istina je da su troškovi sahrane porasli i da su mnoge stavke postale veoma skupe. Taj talas poskupljenja nije zaobišao ni prodavnice pogrebne opreme, pa su troškovi sahrane sada i u unutrašnjosti Srbije nekoliko hiljada evra.
Ožalošćeni kupci često kažu da je smrt za pojedine veoma unosan biznis. Ipak, ima onih koji se ne brinu o visokim cenama i ne razmišljaju o štednji, pa je u pojedinim prodavnicama pogrebne opreme ponuda prilagođena i onima sa dubljim džepom.
Aluminijumski sanduk, takozvani sarkofag, koji košta preko neverovatnih 350.000 dinara ima svoje mušterije, jer je nekima važno kako će i u čemu otići na onaj svet. Sarkofazi od aluminijuma predstavljaju dugoročnu investiciju, jer mogu da traju više od 100 godina pod zemljom, za razliku od klasičnih drvenih čiji je rok trajanja do 50 godina. Hermetički zatvoren između poklopca i donjeg dela, sarkofazi usporavaju truljenje kako tela tako i samog sanduka. Mnogi sanduci koji su pravljeni od drveta usled nekvalitetne obrade često mogu da istrule i pod teretom zemlje se unište, dok su aluminijumski sarkofazi dugovečniji.
Ovi sarkofazi su najskuplji koji se mogu naći na tržištu, a godišnje se proda samo nekoliko upravo zbog paprene cene. Cena im se kreće oko 350.000 dinara, a najčešći razlog zbog kog ih pojedinci kupuju jeste da se oduže najmilijima koji su to na neki način zaslužili, pa čak i svojim bakama i dekama koji su im ostavili neka ogromna nasledstva.
Sve više klijenata dolazi sa raznim, specifičnim zahtevima za sahrane. Ponekad broje veliki broj ljudi, ogromne šatre a neretko se angažuje i muzika. Postoje čak i čudni zahtevi, kao što je staviti nekoliko hiljada evra u garderobu pokojnika ili čak u kovčeg kako bi mu bilo toplo na putu na onaj svet. Sahrane se sada mogu organizovati kao bilo koji drugi događaj, gde se na jednom mestu može naći sve, od same kupovine grobnog mesta, hrane i pića, postavljanja šatri do 1.000 ljudi, čak do unajmljivanja narikača.
Zbog sve češćih čudnih zahteva, preduzeća dokumentuju sve kako ne bi napravili kontra reakciju. Fotografišu i dokumentuju pored novca puno dragocenih stvari i nakita koje ljudi stavljaju pored voljenih osoba. Ovo je postalo vidljivo u poslednjih par godina, a cene pogrebnih usluga, opreme i specifičnih zahteva konstantno rastu.
U krajnjoj liniji, smrt i sahrana postali su unosan biznis, gde su cene visoke, a ljudi spremni da plate kako bi ispoštovali svoje najmilije. Uz porast tražnje za luksuznim sarkofazima, sve više prodavnica pogrebne opreme prilagođava svoju ponudu i zahtevima kupaca sa dubljim džepom. Sahrane više nisu samo tihi i dostojanstveni ispraćaji, već su postale prava ceremonija koja zahteva ogroman izdatak. Ovaj trend poskupljenja i specifičnih zahteva verovatno će se nastaviti u budućnosti, kako ljudi žele da se oproste od svojih najmilijih na što dostojanstveniji način.
