Nemačka razmatra ponovno uvođenje vojnog roka, koji je ukinut 2011. godine. Konzervativna CDU podržava ovaj predlog, a planira se postepeno vraćanje obaveznog vojnog roka ili služenje društvu na određeno vreme. Razlog za ovaj zaokret je zabrinutost zbog agresivnog ponašanja Rusije i nedostatka osoblja u Bundesveru.

U drugim evropskim zemljama takođe postoji obavezno služenje vojnog roka. Švedska je uvela ponovno vojnu obavezu 2017, gde se 18-godišnjaci dobrovoljno prijavljuju i prolaze kroz selekciju. U Danskoj se ženama omogućava regrutacija od 2026, a vojni rok je produžen na 11 meseci. Norveška takođe ima obaveznu registraciju za muškarce i žene od 18 godina, sa selekcijom za prijem u vojsku.

Austrija ima šestomesečnu osnovnu obuku za muškarce od 18 do 35 godina, dok žene mogu volontirati u vojsci. U Hrvatskoj je ukinuto služenje vojnog roka 2008. godine, ali se razmatra ponovno uvođenje neke forme vojničke obaveze.

U Ukrajini je obavezni vojni rok ponovo uveden nakon ruske aneksije Krima 2014, a muškarci od 18 do 26 godina su regrutovani. Litvanija je takođe brzo reagovala i uvela vojni rok 2015. godine. U Grčkoj svi muškarci od 18 do 45 godina moraju služiti vojsku 12 meseci, sa izuzecima za različite jedinice.

U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, ali vojni obveznici mogu skratiti svoje vreme u vojsci uz naknadu. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na muškarce od 20. do 41. godine i traje najmanje šest meseci. Postoje kazne za one koji izbegavaju službu, a odbijanje vojnog roka nije dozvoljeno.

Ovo su samo neke od zemalja koje razmatraju ili već imaju obavezni vojni rok kao deo svoje nacionalne odbrane. Svaka zemlja ima specifične uslove i dužine vojnog roka, ali trend vraćanja obaveznog vojnog roka u Evropi je jasan. Kako se geopolitička situacija menja, mnoge zemlje preispituju svoje vojne strategije i potrebe za dodatnom vojnom obavezom.