Istraživači sa Univerziteta u Bafalu u Njujorku otkrili su genom vrste Arabika i pratili njeno poreklo do prirodnog ukrštanja između dve druge vrste kafe, do kojeg je došlo, prema procenama, pre 610.000 do milion godina u šumama Etiopije. Istraživači su sekvencirali genome 39 sorti arabike, kako bi stvorili do sada najkvalitetniji genom ove vrste, čije je naučno ime Coffea arabica. Takođe su otkrili specifičan region genoma koji može biti ključan za uzgoj ili genetski inženjering kako bi se povećala otpornost na bolesti. Arabika je značajna sirovina u poljoprivrednoj ekonomiji zemalja u kojima se uzgaja, a kafa je bogat izvor antioksidanata i kofeina.
Studija je pokazala da je populacija Arabike rasla i opadala tokom milenijuma kako se klima menjala. Arabika je prvo uzgajana u Etiopiji i Jemenu, a zatim se proširila širom sveta. Kafa i čovečanstvo su usko povezani kroz istoriju, a arabika igra važnu ulogu u kulturama i tradicijama mnogih zemalja. Utvrđeno je da Arabika ima nizak genetski diverzitet zbog male veličine populacije, ali istraživači veruju da će nova istraživanja omogućiti razvoj novih sorti sa poboljšanom otpornošću na bolesti i klimatske promene.
Kafa je jedan od najrasprostranjenijih napitaka na svetu, sa procenjenom dnevnom potrošnjom od oko 2,25 milijardi šoljica. Arabika predstavlja većinu svetske proizvodnje kafe i predstavlja većinu trgovine ovom robom. Arabika je nastala kao prirodna hibridizacija između vrsta Coffea canephora i Coffea eugenioides, pri čemu se canephora koristi za Robusta kafu, dok arabika ima prefinjen ukus. Robusta je otpornija na štetočine i bolesti, dok Coffea eugenioides raste na velikim nadmorskim visinama u Keniji.
Uzorak iz 18. veka, koji je sekvencioniran u studiji, potiče iz Londonskog uzorka koji je koristio švedski prirodnjak Karl Line za imenovanje vrste kafe. Istraživanje utire put ka novim pristupima uzgoju kafe, uz cilj razvoja novih sorti sa poboljšanom otpornošću na bolesti, klimatske promene i različite ukuse. Arabika i njen genom su od izuzetne važnosti za poljoprivrednu ekonomiju i kulturu mnogih zemalja, te je njeno proučavanje od suštinskog značaja za razvoj nove generacije kafe.
