Pre 26 godina, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na tadašnju Jugoslaviju, koja je trajala 78 dana. U tom kontekstu, major Zoran Radosavljević, najmlađi pilot koji je upravljao MiG-om 29, poginuo je 26. marta u borbi protiv NATO avijacije. Njegova herojska priča ostaje u sećanju svih koji su ga poznavali, a posebno njegove porodice i prijatelja.
Zoran Radosavljević rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini, u porodici vojnog lica. Osnovnu školu završio je u Beogradu, dok je vazduhoplovnu gimnaziju pohađao u Mostaru. Nakon toga, upisao je Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Puli i Zadru, gde je stekao znanje koje će kasnije koristiti u svojstvu pilota. Kada je počela NATO agresija, njegova majka ga je molila da ne leti, no Zoran je odgovorio: „Šta je čovek ako izgubi domovinu? Mi piloti moramo da poletimo i preuzmemo prvi i najjači udar agresora kako bi spasili bar jedno dete u ovoj zemlji.“
Sestra Snežana se seća trenutka kada je saznala za njegovu smrt kao najtužnijeg u svom životu. Tokom bombardovanja, porodica je bila u stalnom kontaktu sa Zoranom, ali 26. marta, kada se nije javio, postalo je jasno da se nešto loše dogodilo. Snežana je ispričala kako su znali da su njegove kolege letele i da su se plašili za njegovu sigurnost, ali nikad nisu mogli da se pripreme za najgore vesti.
Tog dana, Zoran je imao samo 34 godine kada je poletao braneći nebo svoje zemlje. Njegov kolega Slobodan Perić, predviđen da poleti kao iskusniji pilot, bio je u paru sa Zoranom. Zoran je insistirao da leti sa njim, smatrajući da je bolje da leti tokom dana nego noću s obzirom na to da nije dugo leteo. Nažalost, njihov avion je pogođen neprijateljskom raketom, a Zoran je izgubio život na mestu koje je predstavljalo njegovu najveću ljubav – u avionu, visoko među oblacima.
Snežana je podelila detalje o poslednjem letu svog brata. Zoran je poleteo sa auto-puta jer su avioni već bili izmešteni sa Batajnice, koja je bila meta bombardovanja. U trenutku kada su dobili naredbu da lete, Zoran se sam javio i rekao da će poleteti. On i Slobodan su leteli zajedno, ali su na kraju obojica pogođeni raketama. Zoranov avion je pogođen tik iza kabine, što je dovelo do njegove smrti.
Nakon što je Zoranov avion oboren, njegovo telo je pronađeno od strane ljudi iz Republike Srpske, koji su ga prebacili na Vojnomedicinsku akademiju. Snežana se setila da je Zoran bio svestrana ličnost, zainteresovana za mnoge stvari, uključujući jedriličarstvo. Njegova porodica i prijatelji i 26 godina nakon tragedije obeležavaju njegovu uspomenu, slaveći njegovu ličnost na načine koji bi njemu bili dragi.
Zoran Radosavljević ostaje simbol hrabrosti i požrtvovanja, a njegova priča se prenosi s generacije na generaciju. Njegova smrt podseća na žrtve koje su mnogi podneli tokom rata, a njegovo ime i dalje živi u srcima onih koji su ga poznavali i voljeli. U svetlu tih sećanja, porodica i prijatelji nastavljaju da čuvaju uspomenu na ovog hrabrog pilota, koji je dao svoj život braneći svoju zemlju.
